Nova Evropa

архитекту, Луј ле Во-у (Кош је Мац), који одлучи саградити | колеж управо насупрот Лувру, са једном монументалном фасадом у складу са Лувром. Нацрт је доготовљен године 1665, и тачно насупрот великом порталу Лувра подигнута је капела колежа са својом знаменитом куполом, Капела је извана округла, а унутри елиптична. Два конкавна крила везују ту капелу са два велика павиљона, којима се свршавају крила, Било је говора, да се та два крила демолирају, зато што је прилаз ка кеју веома узак; али их је спасао Наполеон Ш, који се томе енергично противио. |

Зграда изнутра затвара прво једно октогонално двориште, звано „Ла кур дел орлож"“ („Га сошт де ! ћопобе“), затим једно правокутно двориште; „Ла кур ди колеж" („а сопг du СоПебе"), и треће, такозвано „Кухињско двориште" („Га сошг дез Сшапез"). Када је зграда довршена (1688), уселио се у њу и колеж,

У доба велике Револуције, служила је зграда колежа за разне сврхе: била је и војнички магазин, и школа, и тамница, Наполеон је томе учинио краја сместивши у њу првенствено „Академију лепих вештина" {„L ćcrle des beaux-arts"}, a нешто касније Народни Институт — „јаз! ш! Маџопа!", који је од свога основања (т.ј. од године 1795) био смештен у Лувру, Године 1806 послужила је капела први пут за једну свечану седницу Института, а године 1830 преселила се Академија лепих вештина дефивитивно у своју садању зграду, некадањи аугустински самостан.

Кад се са кеја Конти (Оџа: Сопн) уђе у Институт, ступи се у прво двориште, На источној страни дворишта налазе се врата која воде у Мазаренову библијотеку, коју је он завештао колежу. На западној страни налазе се врата која воде у предворје куполе, а отварају се само за време свечаних седница. У зграде које опкољавају друго двориште смештени су данас уреди Института. У приземљу је Секретаријат Института, а у првом спрату библијотека и две дворнице за седнице. Прва дворница, много већа него друга, служи за седнице академије за математику и природословље [Acadćemie des Sciences) понедељником, академије за археологију (Асадепце Аез ГаасмрНопз) петком, и Академији лепих вештина суботом. Друга, мања, дворница служи за седнице Француске Академије (Acadć6mie Francaise) четвртком, и академије моралних и политичких sHaHocrm [Acadćmie des Sciences morales et politiques) суботом, У згради трећег дворишта смештен је данас завод за географску дужину (Вигеаџ des Longitudes),

Институт је основан 25. октобра 1795, и имао је у доба

свога оснивања три одељења: за физикалне и математске науке, за моралне и политичке науке, и за литературу и лепе

442