Nova Evropa

је оделио та два појма један од другог, узаконивши посебну заклетву Цару а посебну држави, На себе је дакле гледао не као на поседника земље, којему припада држава, већ као на првог слугу државе, те је у том погледу био претходником владара просвећена апсолутизма. И на свој рад гледао је као на служење држави: „Од почетка своје службе, нисам ни чуо ни видео токо ватрене и ваљане активности наших војника" — пише он, поводом боја код села Добра (1708), а речи као „корист државе“, „опште добро“, „општенародни интереси", и т. д., готово се први пут и јављају у законодавству Петрову. У устројство месних управа он је завео нову деобу земље (губерније и покрајине), али у оквиру старог управног поретка. Он је организовао сталну редовну војску, оденувши је, наоружавши и изобразивши је по европском узору, али неусвојивши систем њена попуњавања који је тада владао у Европи, т, ј. систем новачења уз плату, већ оставши код старог руског обичаја обавезне војне дужности, а заменивши само назив 'особног служења називом — новачења (рекрутовања). У погледу односа Петрове Реформе према западној Европи, постоји исто тако нетачно мишљење, да је Петару свему слепо следио Европу, гледајући са страхопоштовањем на њен ауторитет, Од својих претходника примио је Петар Велики доиста задаћу: „Радити све по примеру страних земаља"“, у којој је лозинци било много жалосна и преко мере очајна неверовања у властиту нацијоналну снагу, За то се Петров самостални, практични и разборити дух и није могао помирити са тако постављеном пасивном задаћом, те видимо, већ код првог Џетрова путовања у иноземство, да је то велико посланство имало тајну задаћу — да привуче из Европе што више стручњака, поморских и техничких, у Русију. Једном Остерману, који је записивао речи, рекао је Петар ово: „Ми требамо Европу за неколико десетака година, а онда ћемо јој окренути стражњицу ..." Дакле, зближење Петрово с Европом било је зањ тек средством за постигнуће циља, а не самим циљем. Он је хтео од Европе да добије оно чега није било у Русији; у Русији није било редовне војске — он ју је уредио; није било морнарице — онју је завео; није било излаза на. море, ни морског трговачког пута, — он га је отворио; обрт је био слаб, — иза Петра остало је на преко две стотине творница. Кад је Петар ступио на престо, износио је свеукупни доходак Московске Државе два-и-пол милијона рубаља; а по његовој смрти досегао је био десет милијона, т, ј. учетверостручио се,

Коначно, последице Реформе Петра Великог у касније доба виде се посве јасно из читавог низа чињеница, Слабо Московско Царство, које дотада није имало у Европи ника-

459