Nova Evropa

knezom Galjiinom i Ukrajmcevim, pa је postao njihovim revnosnim tajnim agentom, Vršeći tako funkcije tajnog poverenika ruske diplomatije i ujedno frgovca, on Je godine 1702 došao sa robom preko Crnog Mora i Azova u Moskvu, gde ga je sam Car lepo primio, Onda se opet, sa puno ruske robe, Sava [1705] vratio u Carigrad, i tu je aktivno saradjivao sa Petrovim ministrom Tolstojem, sve do godine 1708, kada ga opet vidimo u Moskvi, gde mu se daje pravo da trguje bez plaćanja carine, a pored toga dobija na dar i kuću, Godine 1710 on je već avanzovao za dvorskog savetnika Careva, i postao je ujedmo spahijom na Ukrajini, U Carevu pohodu na Prut, koji je onako nesrećno svršio (1711), Sava je učestvovao očigledno kao politički savetnik za sva balkanska pitanja, Car nalaže zapovedniku svojih trupa da sporazumno sa Vladislavićem postupa u uredjenju odnosa naspram hrišćana, Godine 1716, Sava ide u Italiju, i fu — pored nadzora nad ruskim državnim pitomcima — obavlja i mnoge važnije poslove, nastojeći poimence da zaključi konkordat sa papom Klimentom XI, i vodeći pregovore sa Mletačkom Republikom, koja je tada bila zagazila u rat sa Turskom; napokon, vodeći pregovore i sa Dubrovačkom Republikom, Pri ovim pregovorima, Vladislavić, koji je Imao u Dubrovniku dosta prijatelja, te kome je (kao »plemenitom Iliru u Moskvi«) Dubrovački Senat pre više godina preporučivao neke svoje sugradjane upućene u Rusiju, nije uspeo da isposluje dozvolu Senata da se sagradi u Dubrovniku pravoslavna crkva, jer se Senat bojao da ne bi Dubrovnik preplavili pravoslavni Srbi otomanski podaniči; a pored toga Senat nije bio baš zadahnut verskom tolerancijom., Ipak je Vladislavić poneo sa sobom veoma laskava pisma Dubrovačkog Senata adresovana Petru Velikom, Da spomenemo još i to, da je za carevanja naslednice i žene Petrove, Katarine I, Sava postigao svoj najveći diplomatski uspeh, kao izvanredni ruski izaslanik na egzotičnom i dalekom dvoru kineskog cara,

Drugi jedan Jugosloven, Bokelj (rodjen 1680 u Perastu} Mata Zmaje vić, odličan pomorac, stupio je u službu Carevu, i u njoj se odlikovao, kao talentovan inžinjer i brodograditeli, i isto tako i kao zapovednik flote, Najveću slavu pobrao је Zmajević u odlučnoj pomorskoj bitci kod Ganguta, izmedju Rusš i Švedjan4, kojom je prilikom svojom veštinom i hrabrošću spasao i flotu i samog Cara. Pri kraju svoje karijere došao je do časti i položaja velikog admirala; ali optužen radi pronevere državnog novca [što se često dešavalo u ondašnjoj Rusiji), pao je u nemilost, i umro je u Zadru gde je i sahranjen,

Pored Zmajevića, bili su tada u ruskoj službi još dva odlična primorca: dubrovčani Jeronim Natalićilvan

461