Nova Evropa

случају исто тако морали плаћати трибут страном капиталу. Овако бар наднице за домаће раднике, порези, и слично, остају налшој привреди,

Док се се сви аргументи, које смо довде навели у прилог царинске заштите, могу узети као релативно одлучујући, те о којима се још даје дискутовати, постоји један моменат који императивно захтјева да свом снагом тражимо иадустријализацију наше земље. Добар дио крајева наше државе није у могућности да се сам исхрани, па из тих дијелова имамо најачу емиграцију. Један дио те емиграције апсорбују већи градови; али је велика већина ишла досад у Америку, Док је емиграција била слободна, и док се је свак несметано могао селити у Сједињене Државе, проблем запослења вишка наше народне снате био је доста једноставан — бар с економскога гледишта иако не са нацијоналнога, — наиме, сав вишак одилазио је у Америку и у остало иноземство. Данас, кад је емиграција ограничена, и кад само нешто преко 700 особа годишње може да се сели у Америку, проблем емиграције узима сасвим други вид, Јужна Америка, и неки други крајеви свијета, апсорбују тек један дио онога што би хтјело у Америку; а сви су изгледи да ће и та емиграција у догледно вријеме да попусти: прво, из разлога што ће се и тамо завести систем контингентирања, и друго, што ондашње економске прилике не дозвољавају прилив толике радне снаге. Ограничење могућности емиграције, може додуше за неко вријеме вишак радне снаге задржати на селу, али како дуго2 Интензивно обрађивање наше полопривреде, која би онда могла да прими у себе много више радне снаге, није лако провести, —- осим ако би се провела унутарња колонизација великог стила, зашто опет немамо ни средстава ни спреме. Чињеница дакле, која се никако не даје обићи; да је код нас сваке године вишак радне снаге све већи и већи, који нити пољопривреда може да упосли, нити може више да емигрира, намеће императивно закључак, да се том вишку мора наћи посла на који било начин у самој домовини, И ту је једина реална могућност — индустријализација наше државе, да би већ постојећи и новоподигнути индустријски центри могли апсорбовати онај вишак радне снаге који у све већој мјери излучује наше село. Па будући да засад немамо доста развијену индустрију, морамо све предузети да такову створимо и подигнемо, те да тако ријешимо и једно од најтежих социјалних питања, питање беспослице, које је код нас већ данас тако акутно а које пријети да ће се све више заоштравати, Дакле тај аргуменат, да тр_ ба наћи посла стотинама хиљада, и да је такав посао једино могућ индустријализацијом наше земље, туче све аргументе против нове оријентације наше привредне политике, маколико да су ти аргументи иначе теоретски исправни,

505