Nova Evropa

Sva ova opažanja opšta su, I mi smo se u njima ograničili samo na opštu političku i moralnu stranu pitanja, koja je bitna kada prigovori predstavničkom sistemu ne ciljaju na njegove razne tipove i tehniku, nego ma sam osnovni moralni princip, na kome demokratija zasniva pravo naroda na upravljanje svo_ jom sudbinom. Možda i bez toga ne bi bilo teško dokazati, da u našem slučaju nije uopšte u pitanju kriza sistema nego kriza partija i kriza javnih naravi, Ulazeći pravo u tu temu, reći ćemo odmah, da za nesrećne pojave Које se danas u nas krste »krizom parlamentarizma« ima uglavnom iri grupe uzrok4: prva je grupa, u nepotpunoj primeni načela o učešću naroda u državmoj upravi; druga, u izuzelno teškim zadacima parlamentarizma iza Svetskog Rata uopšte, a u našoj novoj državi napose; i treća, u kvalitetu partija i u Javnim naravima uopšte.

Pre svega dakle, Parlamemat sam sobom mepotpuno pri menjuje načelo učešća naroda u državnoj upravi Narodna samouprava u opštini, srezu, i okrugu {ili oblasti), nije samo pitanje zadovoljenja lokalnih kompetencija ; samouprava je organski deo parlamentarizma, neka vrsta njegova granjanja 1 produženja, Ako se uzme u obzir, da veliki broj opštih državnih zakonodavnih poslova prelazi neposredni interes pojedinih krajeva, samouprava administrativnih jedinica predstavlja skoro bitnu, ili bar izvesno, najose{ljiviju, tačku u primeni načela o učešću naroda u javnim poslovima, Kao jedini forum u kome narodna volja odlučuje, Parlamenat niti ima vremena niti ima shvatanja i osećanja za posebne potrebe pojedinih krajeva, | zato, kadgod takva posebna lokalna pitanja naidju pred Parlaтлепаћ, on ih rešava ne objektivnim posmatranjem nego uzajamnim ustupcima i iransakcijama, Ali to je opšta, načelna, strana pitanja; medjutim ima i jedna druga, komkretnija: današnji poslanički mandat neodredjen je i složen; može se reći da on u izvesnoj meri spaja u sebi mandat državnog poslanika i mandat oblasnog poslanika, i ovlaštenje advokata. To se najbolje oseća pri odredjivanju kandidata, kada šefovi partija ı najaktivniji učesnici u parlamentarnom radu dolaze u pitanje — u izboru izmedju njih i kojeg lokalnog kandidata koji, kako to narod kaže, »svršava poslove«, iako taj često nesamo da ne učestvuje u skupštinskom radđu, nego i ne prisustvuje sedniсата, АН žalba na takozvane lokalne tribune, ı na uzak horizont birača, u ovom slučaju nije uvek opravdana —: narod traži ono Što u današnjim prilikama oseća kao najpotrebnije,

Samim dakle tim proizvoljnim, mnogostrukim i nejednakimn merilom, kojim se poslanički kandidati odabiraju po opštim političkim, po plemenskim, i verskim obeležjima, i po posebnim lokalnim interesima, današnji parlamenat sve se više razbija i onesposobljava za ozbiljnu zakonodavnu radnju, a pogotovo za

15