Nova Evropa

milijona njenih majsposobnijih simova, i da je režim пајslavnijeg diktatora doveo Francusku do poniženja, upropastio joj energiju, ubio polet, i obeskrvio je za pola veka unapred, Svi drugi pokušaji vladavine samovolje nesrećniji su, jer тије-_ dan od docnijih uzurpatora, do našeg vremena, nije bio pokri· ven slavom osvajača sveta, I ne zna se koji je režim samovolje prošao gore, da li otvorenih samodržaca u apsolutnim imperiiama, da li podmuklih samovoljnika Кој зи (Као poslednji Obrenović u mas) svim sredstvima svoga uticaja tribinu za narodnu volju snižavali za aklamiranje svoje samovolje.

Oni koji olako čine zaključke o vrednosti vladavine narodne volje, polaze od jedne postavke dvogubo netačne, kao

"да зе pitanje volje jednoga čoveka, ili volje celoga jednoša па-

roda svodi na pitanje režima genija ili režima gomile, Medjutim, primeri kroz čitav jedan vek ne pokazuju genija, niti pokazuju trajne uspehe onih koji su sa sujetom „genija zavodili vladavinti samovolje, A! kroz čitav taj vek, narod na svima slranama, svaki dan, jasnije pokazuje da nije gomila, Iza Svetskog Rata, koji je Evropu osiromašio i obeskrvio za pola veka, isto kao nekad Napoleon svoju domovinu, oslanjanje na marodnu volju ne može više biti u pitanju, Ono što je do juče probudjena svest marodna tražila kao moramo pravo, danas, u одуес ulkrštenim i osetljivim ekonomskim odnosima pojedinaca, klasa, i krajeva, postavlja se samo sobom 'kao materijalna nužda, kao potreba savetovanja, sporazumevanja, potreba saradnje, potreba podele odgovomosti, koja nikad nije bila tako. osetljiva kao damas, Muke s kojima se danas bore pametniji, iskusniji, i bogatiji od nas, da nadju pravednu i izvodljivu podelu tereta za iscelenje iza ratnih iscrpljenja, svedoče koliko je to fežak posao; ali bi još teži bio onaj drugi: neko rešenje — ma bilo ono i najbolje — proklamovati i izvesti bez onog ničim nezamenjivog moralnog autoriteta što ga predstavlja narodna volja, što ga predstavlja uverenje, pa bilo ono jednim delom čak i iluzija da je svačija volja imala svoj glas u toj Кот тоуапој rešavajućoj volji svih gradjana jedne zemlje,

Treba zamisliti šta bi bilo, da se u svima zemljama oko nas, i u Evropi uopšte, mesto mirnog razlaganja i pretresanja, na parlamentarnoj tribini, otvorenoj za one unutra kao za one spolja, zavede — kao danas u Italiji — diktatura egzaltiranog nacijonalizma, Zar to ne bi bila slika pakla? — lako odbacuje parlamentarizam, klasna diktatura u Rusiji pokazuje se u tom pogledu ipak prilagodnija stvarnostima .i sposobnija za evoluciju, i to baš stoga što se u sovjetima govori, ispituje, kritikuje, i odlučuje o svemu, od tačaka u programu do poloŽaja u vodjstvu, dok se fašistički snopovi vezuju samo slepom pokornošću dogmi i vodji,

14