Nova Evropa

унапред знаду. Ко истиче тешкоћу прилика тај истиче најеклатантнији доказ ружног владања нашег елемента. Те тешке ратне прилике су и откриле и показале колико је наш елеменат ружан, колико он то уопште може да буде, То MH = тврдимо, И немамо храбрости и готовости да поверујемо обрнутој тврдњи, која би имала да гласи: сада су се прилике поправиле, постале су лакшима, егбо може наш елеменат да буде и добар, тај и такав елеменат, културно-политички елеменат што нам га је емиграција послала кући, и што данас пише о себи књиге!,..

Далеко би одвело једно детаљно доказивање и ређање података, Пре тога нас обузима црна помисао, даје у ствари и у збиљи све то било још ружније и лажније него што се данас пише, Сакрива нам се истина једног страховитог стања пораза и бегства, какво нисмо никада видели ни чули. Да ли ће се то икад сазнати, и да ли је потребно да се то објективно зна2 Није ли сумрак врлина данас само наставак и последица боловања наше емиграције од шеснајсте до деветнајсте7 Колико година имамо још да чекамо да нам проговоре они добри и прави Или се изумирање цвета наше интелигенције састојало само у томе, да је опало, да је згажено, да је умрло само оно што је било лепо, чисто, истинито, поштено, и право2,..

Растумачење опасности наше победе даје нам та зачудна енергија поратног рада и поратних откривања; сви ти ружни памфлети, и све те лажне песме, сабрани на гомилу, добијају димензије; услед тога се све више сакрива прави изгледи отварају стрампутице; и никада није постојала већа опасност од инвазије медијокритета у политици и у литератури него данас.

Друга је велика одбрана лошега, идеја новога и идеја слободе! По постојећој и припознатој науци времена забрањено је, и скроз је неумесно, свако мерење новога према вредностима прошлости, Ново, то је почетак из ништа, то. је разлог само себи. Шта је главна и битна особина новога у литератури 7 Па то да је ново, да нема наставка, да нема везе! А слобода, — шта то треба да значи“ То значи дозвољено је све и без икакова обзира. Дозвољено је и херојски је бити ружним карактером, изнети то на видик и показати то у злој радости целоме свету. Ради се дакле једино о опсени у наслову. Према томе, слобода се може и сме да састоји и у томе, да се њива данас оре и дрвеним плугом; а новим да буду разбојство идеала и врлине...

Пружа нам се варљива и празна утеха становишта, ода је то што данас у поратној литератури имамо само једно међувреме, Оно пролазно, тешко, нити светло нити Мрачно међувреме, испуњено фантазмагоријама, аветима, приОУ |