Nova Evropa

казама, илузијама и халуцинацијама, што ће све да прође, што Бе морати да прође и да нестане без трага и без остатка, да се расплине пред временом које долази, које ће бити другачије, тотално другачије, лепше и боље, вредније... ___Без воље да се упуштамо у тражење каузалног конекса те будућности, први нас нагон са тржишта поратне литературе вуче и окреће према вредностима предратним и старим. И гле чуда; Рат их није ни дирнуо ни срушио! Враћамо се милима и драгима, да се одморимо, да се заштитимо. Па тек са те лепе и истинске висине да погледамо у низину времена, у којој имамо да проживимо свој век. Можда је крупна реч низина. Па ипак је човек тако дубоко, тако истински, и са толико много свесне туге осећа. И у борби са самим собом решава се најпосле на узмак, натраг, у прошлост, па само на тренутак макар, Као да је могуће и натраг ићи, као да и то значи ићи, и као да ће моменат жалости и разочарања остати и општи и трајан, и као да упорна дужност живота неће поново издати заповест; напред!

Напредовању је нашем одређен заобилазан, дуг, спор, назадан пут, За могућност тога становишта говоре докази што их свако може да нађе, Далеки ће и тежак успех изазивати и будити у нама најаче и најплеменитије тежње, А. тиме ће онда бити положени темељи могуће среће и нашег и идућег поколења ,., То ми знамо, Али се не можемо одбранити мисли, колико је ружна и лажна поратна литература наша, и дам ту ружну литературу нешто гони напред, — нешто ју ствара. Испод потреба себичности и неморалних циљева лежи она дубока и ошшта потреба да се о великоме прогонству и поразу нашем пише и говори, да то и будућност сазна, и јасно, реално, истинито види; јер ће будућност морати одатле да прими утиске, и нема те снаге која би могла да искриви или затаји оно што се тако страшно и огромно доживело, Ако је досадашња наша поратна литература лажна, то је углавном зато што је недорасла, што је прениска а преамбицијозна за оне висине на којима се збивала и решавала велика судбина наша. У томе што се недорасла, декадентна, и слаба бавила ипак предметом правим, показује бар чиме се мора бавити, од чега и она и ми морамо живети, и што је наш заједнички пут. Удара се, и налеће, и пада услед тога и обара, али се на велико дешавање налетети мора, јер тако се само може ојачати!,,, Тако ће полако од ружне да постане лепа, а од лажне истинита наша књига! Проговориће, и ето их већ проговарају, они који још ћуте, или су досад ћутали, и појавиће се други непознати и неочекивани, Новим ћемо путевима излазити из данашњег поратног глиба, а газићемо преко лешева свих насртљиваца. Оно што постоји од поратне литературе то је спремање.

67