Nova Evropa

javnih radmnik4, sa svojim manifestom u kojem traže izmemu Versaljskog Ugovora, pomemce i u pitanju odredjivanja krivice za Rat. U tome i jeste dosadašnji uspeh nemačke propagande (koji G. Vegerer, u uvodnoj reči 1, broja svoga časopisa za ovu godinu, javno ističe), da je potkopala osnove Versaljskog Ugovora {»>Fehlspruch von Versadiles«), koje već ni od prirode nisu baš odviše čvrste i neprikosnoveme, Ako bi dakle došlo do revizije Ugovora, dobro bi bilo da i mi otvorimo četvore oči, jer bi зе lako moglo dogoditi da udju ч пјеба neke move zablude i greške, samo ovaj put na maš račun,

U 1, broju {za jamuar) od ove godine, »Kriegsschuldfrage« donosi, medju ostalim prilozima, i članak G, M. Bogićevića. (na francuskom jeziku) o »novim iskazima svedok4 o Sarajevskomi Atentatu«, u kojem pisac pokušava »ispraviti« neke podatke u članku Dra, Sitona-Vajtsona »Jugoslovenmski revolucijonarni pokret«, Ко је лао u »Novoj Evropi« {od 21, oktobra 1925), na osnovu iskaza dvaju svedoka, učesnika u pripremanju Atentata na Nadvojvodu, Mustafe Golubića # Pavla Bastajića, Svakako, nije bez vrednosti čuti i zabeležiti i to što kažu ovi svedoci, kao što nije bez vrednosti mi sve što kaže i piše G. M. Bogićević, koji je nedavno izdao i knjigu (na francuskom јеziku) »O uzrocima Rata«, Ali, neulazeći zasad dublje u ocenu i kritiku ni ovih iskaza ni delatnosti G. Bogićevića u pogledu ispitivanja 1 otkrivanja krivice za Rat, hoćemo ovde da utvrdimo sledeće, Mustafa Golubić, poznat nam dobro od Solunskog Procesa, pisao je i mašem uredništvu jedno pismo, u vezi sa člancima Dra, Sitona-Vatsona i G. P, Slijepčevića o omladinskom revolucijonarnom pokretu u Bosni, koje je imalo da bude kao neki protest, ili demanti, protiv onog što je iznela »Nova Evroра«; ali je to pismo talzo nepismemo i smušeno, i toliko neuljudno, da se svedočamstvo koje može dati mjeđov pisac mora uzimafi sa velikom rezervom, budući da on ne vlada — Како се čini — mi svojim pamćenjem mi svojim nervima, 1 G, Pavle Bastajić — koji je kao svedok za Atentat od sporednog značaja — živi sad u Beču, kao i G, Golubić. u slažbi ruske komunističke propagamde, i saradjuje, sa G, L. Mamdlom, na poznatoj boljševičkoj »Fćdćration balkanique«, pa se već stođa ne može smatrati nepristrasnim svedokom, Napokon, povest G,. M, Bogićevića, i njegova zavada sa današnjim vlastodršcima u Jugoslaviji, usled mjegova penzijonisanja za vreme Rata, poznati su, AlIi, iako možemo da razumemo ogorčenost jednog bivšes činovnika kraljevine Srbije protivu svoga bivšeg šefa, pa da je možda donekle i opravdamo, ne možemo nipošto odobriti G, Bogićeviću Što svoju mržnju i svoju osvetu prenosi na ceo narod i na celu zemlju, Penzijonisani su za vreme Rata i G. Ljuba Mihajlović i G. Jovan M, Jovamović, i nijedan od mjih nema ni danas naročite simpatije i obzire naspram G, Pašića i njegova režima; ali

95