Nova Evropa

osnovima od Narodne Srpsko-Hrvatske Stranke u Trojnoj Kra= ljevini usvojenima«, 1 to nije bio tek prazan komplimenat. Još pri mezakonitim Rauhovim izborima 1867, polovinu mandata, sedam, dao je Narodmoj Stranci Srem, No ni to nije bilo sve 510 je Miletić učinio za državnu avtonomiju Trojednice. U svoj Bečkerečki Program, om je uneo II tačku, kojom Srpsku Narodnu Stranku obvezuje da се »рогротабан Котапе и пјћоуша zahtevima da Erdelj svoju zemaljsku avtonomiju zadobije«; a to je učinio samo zato da bi Rumuni, na svojoj konferenciji u Temišvaru, kao protivuslugču, uneli u svoj program tačku 5.,: »Da se potpomaže hrvatsko-srpska narodno-opozicijona stranka u pitanju Trojne Kraljevine«,

Što je naročito važno, ponavljamo, za njega ove tačke proBrama nisu bile prazne reči, Možemo reći, da Trojednica sa svo= jom delegacijom, od godine 1868 do 1884, nikad nije poslala u peštanski Sabor onako verna, hrabra, i uporna branioca svoje državne samostalnosti, kakav je bio nedelegovani Svetozar Miletić, Za tu borbu on je imao pravo, pozivom na svoju prošlost, Jer, kad su mu Madžari dobacivali da on u Ugarskom Saboru zaboravlja gde je, da govori kao da je u Hrvatskom Saboru, on ih je lako mogao mućutkati pitanjem od svoje strane: da li je znao gde je, početkom godine 1866, kad je u Zagrebu zastupao uniju s Ugarskom a me s Austrijom? ,,. Niti je ta borba za njega bila plod neke bolećivosti, seniimentalnosti, nego imperativ njegove realne politike: »Čista hrvatska istorija svršena je kod Sigeta; sad može samo srpsko-hrvatske u Trojnoj Kraljevini bit«, A nju treba staviti na osnovu sporazuma i jedinstva, već radi Bosne: »Bosna će pokazati, hoćemo li u buduće smešati srpsku i hrvatsku istoriju«, Imajući tako visoke i daleke ma mere, on u Ugarskom Saboru vodi najžešću borbu protiv nezakonite Rauhove vlade u Hrvatskoj, »koja narod srpsko-hrvatski пезато бпјесћ, пебо 1 згашонк«, 4 и toj borbi doživeo je treći ozbiljniji progon: godinu dana državnog zatvora u Vacu, U svom članku: »Ćirilica u zagrebačkom političkom herbergu«, u 118, broju »Zastave« od 1869, on je najžešće i besno napao na Rauha i njegove poslanike, »koji su iz bela sveta došli u Hrvatsku, Slavoniju, i Srem, da se znojem urodjenoga naroda gazde i razmeću«, Ovi su ukinuli naredbu, izdanu na predlog biskupa Štrosmajera, po kojoj su se uredi u Sremu imali služiti isključivo ćirilicom; tom naredbom je Štrosmajer izašao bio ususret Miletićevoj Narodnoj Stranci; a ova Je opet poslala svoje poslanike u Zagreb, primila Zagreb za središte domaće uprave, »da bi tim Trojedna Kraljevina bila jača, i da bi, kako ustavnu slobodu spram Beča, tako i zajedničku srodnu marodnost spram Pešte braniti i iznutra što većma razvijati mogli«. U postupku Rauhova spravišća, Miletić vidi nasrtaj na sporazum Srba i Hrvata; zato i preporučuje svom

106