Nova Evropa

Lkneževinom Srbijom i Crnom Gorom«, Dr, Ро -Пезапсе, koji je mislio i verno radio po želji Miletfićevoj, držao je uz adresu besedu, u kojoj je istakao, da su narodnosti u Ugarskoj u većini, »a u parlamentu u sasvim meznafnoj manjini«; »nije _u tome pitanje, 8ospodo«, — nastavio je on — »Jje li slobodno dati mjolbenicu Rkotarskom sudu na srpskom, slovačkom, ili romamnmskom jeziku, već je u tome, da se na osnovu samouprave opštine, varoši i Županije dobije tipus, značaj pojedine narodnosti, tako da se svaki gradjanin Ugarske: Srbin, Slovak, Roman, Sas, osećaju kao u svojoj kući, te da misu siramci u sopstvemoj otadžbini«,

Miletić se bojao za budućnost srpskoga naroda, tada tek razvojačenog, brojno svedemog па bedne озафКке {srpski narod, i to vrlo rasejan, činio je tek 2,5% od ukupnog stanovništva), a kulturno još dosta zaostalog u borbi protiv ostalih kulturno i brojno znaino jačih etničkih grupa i ugarske države, »kojoj je« — ikako je istakao u svojoj osmovi adrese od 1875 — »interes madžarskog maroda i njegova širemja DOstao najviša cel, najviše načelo, najviši zadatak«, Ustavnom borbom teže bi se moglo doći do mekih znaitnijih rezultata, Miletić je osećao, dalje, da će u svetskoj politici doći ubrzo do znafinijih dogadjaja, PriHkama Bližega Istoka, položaju Srba u Turskoj, prilikama u Srbiji i Crnoj Gori, pridaje Miletić najveću važnost, »Zastava« onoga vremena puma je odličnih članaka u ovom pravcu, kao i članaka o životu ustaša: i ustaških vodja naše i svetske istorije, U podlistku »Zastave« iznose se biografije Virijata, Žiške, Miće Ljubibratića, Košćuška, Karagjordja, Miloša, i drugih, Održati narod u borbenu raspoloženju, i spremati da na velike žrtve, osnovna. je crta Miletićeve politike, i on je u tome pravcu рофрипо “uspeo, Nije slučaj što Polit, kad opisuje izbore, govori o njima kao o bitkama, a o skupovima svojih birača kao o »taborima«, Miletić, koji je odlično poznavao prošlost i dušu mašeg паroda, kao i odmose Srba i Madžara u prošlosti, on koji je 1848 »zvonio ma larmu«, razumeo je, i nadovezao je na omu našu marodnu prkosnu reč iz 1848: »Makar bilo i u selu gara, ne boje se Srbi od Madžara«, Nije slučaj da je Miletićev program izrazito macijonalam i politički, Kao i madžarski narod, i srpski je narod izrazito istorijski, politički, i macijonalam, a pritom jedini sa nekim istorijskim pravom na teritoriji »isto= · rijske« Ugarske, i jedimi njegov premac,

Od despota Jovana, kojeg kaločki nadbiskup optužuje da od Ugarske hoće da mačini Srbiju, i kasnijih i ranijih grubih zakona protiv Srba »šizmatika«, te srpske borbe protiv Rakocija + 17 1848/9, vekovna borba ova dva maroda produžena je za Miletića, Miletić je jasno osećao svu “težinu položaja srpskoga naroda koja je nastala uwkidamjem Vojvodine, Na-

115