Nova Evropa

Ме može se stoga zameriti G, Pašiću, što se koristio ovakim stanjem stvari, poverivši jednome od svojih novinarskih adenata, G. M, Gjordjeviću, da iznese u Javnosti zvanično veliiosrpsko stamovište, Knjiga »Srbija i Jugosloveni« pristrasna je na svakoj svojoj strani, čak i za one kojima ništa nije bliže poznato od svega što se desilo, Ipak, ona nije bez vrednosti i daje se upotrebiti, zato što su u mjoj prvi put objavljeni veoma važni dokumenii, poimence neki ruski izveštaji i telegrami iz Beograda i Niša poslati u Petrograd, godine 1914—15, kao i telecrami koje su izmenili Pašić i njegov poslanik u Vašingtonu бодте 1918.

Šest godina, dakle, ostale su mnoge najvažnije činjenice nepristupačne javnosti, te je postojala opasnost, da bi se mogli stvoriti krivi sudovi i zaključci, usled lenmosti ili ćutljivosti onih koji su dokumentima mogli potkrepiti pravi prikaz dogadjaja. Napolcon je uspostavljena ravnoteža radom jednog povesničara van granica Jugoslavije, Gospodjica M, Paulova, mlada učenica prolesora Bidlo u Pragu, dokazala je bila svoju spremu za ovakav posao već svojom odličnom monografijom o sudbini Јибозјоуепа и оКкуши Наређигбке Мопагћије za vreme Svetskoga Rata {objavljena u Pragu, 1923, na češkom jeziku, pod naslovom: »Diplomatick4 Hra o Jihoslovany za svčtovć valky«). Imajući puno žive simpatije i razumevanja za Srbiju i za Jugoslovene uopšte, kao što je i prirodno kod člana bratskog naroda koji je delio s njima i njihove patnje i njihovu konačnu pobedu, gospodjica Paulova je ipak bila u povoljnom položaju da пе pripada mikojoj naročitoj grupi ili stranci, te da mije lično umešana ni u jedan od onih sporova što ih je imala da iznese i zabeleži, Očigledno je, da je ona velik deo svoga najboljeg gradiva dobila od pojedinih članova Jugoslovenskog Odbora, i naročito od njegovih predstavnika u Rusiji; ali je te izveštaje dopunila mnogim drugim usmenim i pismemim izvorima, Plod njena truda je spomenik mučnih ispitivanja, koja će zacelo, s vremenom, izvršiti dubok utisak ma jugoslovensko javno mišljenje, i poslužiti kao korektiv pogrešnim nazorima koji su počeli hvatati korena na ponekim stranama. Pri svem tom, pokraj svih svojih nepobitnih zasluga, knjiga gospodjice Paulove ima veoma velikih praznina, a ovda-onda i drugih nedostataka, Naprimer, odeljci o Rusiji odviše su nadugačko obradjeni {iako su veoma zanimljivi), dok su naproliv vrlo nedovoljno prikazani izvesni dogadjaji odmah prve zime, ili perijod srpskih osvajanja, ili istorija Crne Gore za vreme Rata i odnosi izmedju Jugoslovenskog i Crnogorskog Odbora (tako, naprimer, u celome inače veoma obimnom i korisnom registru od 17 stranica ne nalazi se ime Andrije Radovića), Naročito se nezgodno desilo da je knjiga pisana pre neso što su objavljeni glavni dokumenti o tajnim pregovorima izmedju Italije i Antante, koji se završuju London-

70