Nova Evropa

fura niknuti bezuslovno kao harmonični spoj dvaju postojećih kulturnih pravaca: kultura zagonetnoga Istoka i napredne zapadmo-evropske kulture, Kao kod paralelograma sila, iz tih dvaju tako različnih i tako oprečnih kulturnih pravaca rodiće se samosvojna arbanaška kultura, nasledivši glavne crte oblika i sila iz kojih se formirala: duboki misticizam Istoka, i goruću želju za progresom koja karakteriše Zapad, To harmoničko stapanje dveju kultura u duhovno-prirodnom razvitku i Катајкфети Атђалаза, рада и део атђапзкој inteligenciji i mladjemu naraštaju, koji ima da se vaspita u novoj reformiranoj атђаnaškoj školi,

__ То зи хадасе о4 обтотпе važnosti za zemlju Škipetara. Možda ша па рифи збоје velike zapreke, i zacelo su potrebne da se do kraja izvedu mnoge energije i dobre volje; ali će izvodjenje njihovo biti zabeleženo na najsjajnijim stranicama kulturne istorije arbanaškosg naroda, Uostalom, tu izbora nema, Arbanija se formirala u državu i treba da živi, Život je pum muka i briga, i bez utroška velike energije nemoguće je stvoriti trajne uslove državnog života u zemlji koja već u prvim godinama svoga samostalnog opstanka oseća na svojim plećima sve tegobe i nedaće mastale u vezi sa posledicama Svetskoga Rata, Te posledice osećaju, i te kako, i države koje postoje već desecima godina, Zato one ne treba, i ne mogu, da zbune inteligenciju i prvake Arbanije, Sve će teškoće biti savladane, Jemac je zato zdravi smisao arbanaškoga naroda, koji će znati da pomogne svoje vodje i da im da snage da izdrže, 1 nije daleko vreme ikada će se i mala Arbanija, željna života i napretka, razviti — uz drugarsku pripomoć svojih srećnijih suseda u cvetnu i naprednu državu,

Prof, Mihail Šerho, bivši Generalni Direktor arbanaškogš

(Tirana, avgusta 1925.) Ministarstva Prosvete,

Развој арбанашког нацијонализма,

(Писац овога чланка, Г. Чекрези, Арбанас, получио је на Натvard University, Cambridge, Mass, бакалауреат уметности, а на National University, Washington, D. C. докторат права. Од године 1920 до 1922, био је повереником Арбаније за Сједињене Државе. Сада је професор европске историје на Народном Свеучилишту у Вашингтону, а у овај час на свом годишњем отсутству у Арбанији. Поред више књига на арбанашком језику, написао је на енглеском језику; „Арбанија, у прошлости и садашњости“, које је дело изашло 1919, у наклади познатих издавача Маспиап % Со. Мем-Уотк и

Лондон.)

140