Nova Evropa

trgovina je naglo opadala, a najbolji i najsposobniji njeni predstavnici povlačili su se sa svojih čaršija u mir, ili su odlazili u pečalbu na daleki Zapad, ili su se selili u življe i naprednije gradove mmutrašnjosti (dopirući kadšto na sever sve do Zagreba),

Sklapanje poslovnih zaključaka neposrednim „načinom, izmedju Jugoslovena i Arbamasa, i pre i posle 1913, bilo je više lokalna medo opšta pojava, Kupovine robe vršene su najčešće u Bitolja, Solumu, Skoplju, Ohridu, Debru, i Prizrenu. Ali je bilo i slučajeva da su arbanaški kupci odlazili i dalje od ovih mesta, do Carigrada, Jedrena, Sarajeva, Trsta, Atine, pa i Beča, No ipak gro poslova sklapan je u neposrednom istočnom zaledju, koje se graničilo Vardarom sa Solunom i Bitoljem na jugu, a Skopljem i Prizrenom na severu, Na taj način, učešće hrvafsko-slovenačkih i vojvodjanskih privrednika u arbanaškoj potrošnji ostalo je nezapaženo, a ukoliko ga je i bilo vršemo je mahom preko posrednika koji su, iz računa, krili od potrošača nabavljače a od mabavljača potrošače, Toj okolnosti može se danas najpre i najviše da pripiše slabije mteresovanje nekih naših privrednih krugova za frgovmski ugovor s Arbanijom.

Medjutim, sve te pojedinosti o promenama koje su se zbile, i o stanju koje danas vlada, ne mogu biti povodom da se trgovinski ugovor s Arbanijom zaključuje sa brzinom i lakoćom sa kojom se poslovi te vrste obavljaju u odnosu na druge države, Praktičan uspeh trgovine s Arbanijom, na osnovu prirodmih preimućstava, ne može se postići samo i jedimo dobijanjem povlastica koje druge države uživaju, a takodje ni širim pograničnim prometom, kako se to u nekim našim krugovima misli i veruje, Ono što čini bitnost, i ono što će morati da daje trajan i snažan podstrek za naše poslovne uspehe u Arbaniji, jeste organizacija zaledja, Ta organizacija pretpostavlja čitav niz dužnosti i radova, kao što su: podizanje tranzitnih magacina m gradovima koji su bliski za arbanaške potrošače, podešavanje saobraćajnih i brodarskih tarila za što brži i jeftiniji premos robe do arbanaških pijaca, izgradnja boljih suvozemnih veza do graničnih prelaza, kreditna potpora 177 02nicima, kreditna potpora gradovima Кој treba da privuku arbanaške kupce, itd,, U samoj Arbaniji, naša zvanična predstavništva morala bi se urediti tako da budu m svakom pogledu od pomoći i usluge i našim i arbanaškim privrednicima.

Da li će, i koliko, tim stvarima sa zvamične strane biti poklonjena pažnja, videće se u najskorijoj budućnosti, Ne bude li je bilo uopšte, znači da je ceo posao oko pregovora bio name= njem drulkčijim svrhama od onih koje naši privrednici mogu i treba da zahtevaju od svojih političara i državnika,

Dragan Milićević.

154