Nova Evropa

па stvar kad padne presuda, Pa da se zasad zadržimo malo na žestokome okršaju zvanične filozofije u drugom našem kulturnom središtu, u Beogradu, koji se zasad vodi samo po knjigama i časopisima, iako se i tu već izdaleka preti »mestom gde se klevete raspravljaju«, i govori se o »rečemicama koje su neposredno i potpuno zrele za krivičnu odgovornost«,

Na jednoj je strani G, Nikola Popović, vanredni profesor Univerziteta, koji proučava Kanta i specijalista je za »diskretni prostor«; na drugoj su strani gospodjica Dr, Ksenija Atanasijević, docent istog Univerziteta, stručnjak za grčku mudrost, i G. Vladimir Vujić, učenik i pobornik „Džemsa i Bergsoma, inače filozoiski referemt »Srpskog Knjževnog Glasnika«, Rasprava je bukmnula, kako izgleda, pošteno filozofski, oko »teorije o prostoru« G, B,. Petromijevića, učitelja i idola i G, Popovića i gospodjice Atanasijević; ali se ubrzo prenela na lično polje, U prikazima svojih filozofskih radova. svoga ženskog kolege na Univerzitetu i G, Vujića našao je G, Popović »neposredni povod« da pokaže kako se kod nas pišu kritike, pa je uz jedno svoje popularno predavanje o Kamtu, koje je dao štampati, dodao jedan »predgovor« u kojem je fo pokušao

izvesti, Na ovaj napad — iako u njemau nije kazao još »sve interesaninosii« o svojim kritičarima — 3odgovorili su ovi u

»Misli« (od 1, i 16, februara), izjavljujući da će sad oni izneti »Što više inferesamimosti« o G, Popoviću; pa su to i učinili udruženim snagama na nekih 18 stranica, Dok smo sve te »inferesantnosti« 1 »prijafnosti« pročitali, mi neutralni čitaoci i lajici u filozofiji, mećemo reći šta smo sve pritom mislili, ali smo na kraju uzdahnuli i zaključili jedno: da kod паз ти ха lilozofa ne treba mmogo više znanja i takta nego za političara; samo što se to kodi filozofa teže vidi — dok. ćute,

U odgovoru na »Predgovor« G, Popovića, G, Vujić tvrdi, da u radu G, Popovića nema »jedne mrve nesamo falenta no i pameti«, da G, Popović »uopšte, mazvlači kao madjioničar, crnim veštinama na brzmu i prevaru, jednu istu temu i tezu, varira, prepričava, izvodi, objašnjava, sve na isti glas, „,, tezu kojom je polagao dolitorat, postao docent, postao vanredni profesor, postaće redovni prolesor.,.«, da je nepismen i loš prevodilac, i da se u svom »predgovoru« »poslužio direkinim nepoštenjem«, K tome dodaje gospodjica Atanasijević — za koju G, Popović kaže da »smelo piše o svemu i svačemu«, da pozira, da »papagajski, t, j. bez ikakvog razumevanja prepričava«, da »nema uslova da može išta razumeti od Kantove Tilozofije«, i t, d, — da Je G. Popović beznadežno »maivan«, naravno u Hlozofskom smislu, jer ga to ne sprečava da bude »mdecentan«, »drastično mepoštem«, »kukavno nelojalan«, i +. d,, sve to nezavijeno u filozofske termine nego u smislu prostonarodnog govora,

163