Nova Evropa

Његош, Мажуранић. Дајте опет једног „Смаил-агу“, па да видите да ли ће о њему писати „србијанске ревије" ! Међутим, данас је још увек „дика“ „Хрватске Модерне“ — A. T. Marom, који ни за живота није могао у Скерлићев „Књижевни Гласник", иако је „Код три шешира“ друговао интимно са београдском бохемском литературом. Исто би се тако и данас озбиљан уредник у Београду добро предомислио пре него што би позвао на сарадњу „водеће“ писце и критичаре загребачких новина; или уредник у Загребу, пре него што би примио прилоге многих писаца и „књижевника“ који данас воде главну реч по београдским часописима и дневницима. То је главни разлог слабим књижевним и духовним везама међу нашим „културним“ средиштима; а остали стварни „гребени јединства“ (као што су писмо, и други) само појачавају овај разлог.

Литература која се ствара за локалну потребу, или боље за локалну невољу, није за експорт, често ни у најближу околину, — нико је неће, А така литература доминира, данас нажалост више него икад, и Београдом и Загребом. Оптимист је, у прилог Београда, онај сарадник „Времена“ који, прецењујући књижевну вредност божићних и ускршних додатака београдских листова, каже, да „Загребу добра књижевност није још ни празнична потреба а камо ли свакидашњи хлеб"; није она то још ни Београду. Кад једном буде, и овде и онде, онда ће се везе успоставити саме и пашће имагинарни фронтови. Дајте дакле, другови и критичари, да учинимо што већи напор да би нам добра књижевност постала, засад бар празничном, потребом; а оканимо се јалових нагваждања и халуцинација о „противним странама“ које воде „крсташке ратове против свега што је код нас радило на култури“,

_ OS

Кад Шогон боуоге.

Alko još treba dokaza, da mi nismo nacija filozofa, om je tu, i vrlo ubedljiv: naši filozofi — gohovo svi kolikogod ih imamo sa diplomama — grde se na sva usta, dovikuju jedni drugima uvrede pred celim svetom, tuže se na sudu, i dokazuju svoju uzajamnu ignoramciju »od koje bi se zacelo zastideo i najprosečniji student filozofije, U Zagrebu me silazi s dnevnog reda spor Dvorniković-—- oVernić [sa raznim svojim ograncima i »nuz«-polemikama), koji je dosad narastao već и čitavu literaturu, i koji je nas lajike, još i pre sudske presude, uverio da se filozoli, bar ovi naši, nimalo ne razlikuju od nas ostalih smrinih, kad progovore običnom terminologijom. Naprotiv, oni nas, kako izgleda, prevazilaze »smrinošću« i profanmošću, da ne kažemo odmah prostotom, Ali, da ostavimo to zadovoljstvo sudu, da pregleda i sredi prvo obimni materijal, koji literuju svi zvaničnici mudraci Zagreba i okolice, a mi ćemo se vratiti

162