Nova Evropa

уједињује све велике уметничке индивидуалности, рођене у такој оскудици повољних прилика: осећај који су ти уметници добили од своје расе и од својих иначе најразличитијих аспирација. Шпанија, од свих земаља, може да да највећи број оригиналних индивидуалности, моћних, слободних, приправних да се развију све до екстремних могућности, али које одмах затим препушта њиховој осамљености, Ови стварачи, кад затребају материјал на коме би се вежбали и даље градили, неће га наћи... Налази се сада у Мадриду један од најличнијих и најпокретнијих мислилаца целе Шпаније: напред споменути Ортега Гасет; он је написао многе студије о нацијоналном проблему, основао је и уређује једну од најважнијих европских ревија: „а Кем!1зћа де Осстдепће", којој ништа није страно од онога што објављује савремена немачка, енглеска, француска мисао, Али ето, тај дух, стално неосокољен индиферентизмом који га окружује, мора да се теши имагинујући „селекцијоноване мањине", формиране од некакова великог Европејца, а које су, из своје властите нарави, импотентне да реагују против нереда културе и друштва свога времена,.. Мислилац мора да ствара осећај понизности, јер: „Понос је био онај стари изговор да се управља масама и да се учини срећним човечанство" („Га Кемјфа de Оссћдептке", децембра 1924), мора да осети „своје достојанство, своју беду, своју врлину, и своје ограничење"...

Овај се мук шпањолског народа за дела својих великих представника има, можда, приписати партикуларизму расе, социјалним разлозима, ономе што можемо да сматрамо као задоцнење према прогресу оближњих нација, Али, можда би раса, слажући се с другима, дошла у опасност да изгуби неке од својих најдрагоценијих вредности; — Мигуел де Унамуно поставио је питање, да ли је боље европејизовати Шпанију, или је африканизовати2 А одговорио је охолим парадоксом, који је својствен његовој шпањолској нарави: „Није потребно ни европејизовати ни африканизовати Шпанију; него шпањолизовати Европу". И што7 Зар није Европа доста често пристајала нато да се „пофранцузи" или „поенглези"; па зашто да сада одбије Унамуново решење2 Ево је данас где сања да се приближи Оријенту! А онога дана када сви ти различити елементи који је састављају дођу до своје највеће интензивности, онога дана када она, Европа, буде понајвише и француска, и енглеска и немачка, па исто тако и шпањолска, онога ће се дана та стара Европа искупити,..

На тржишту европских вредности постоји једна која тражи своје место, о којој смо све досада имали тек конфузну неку идеју, — то је Шпанија. Кад ти људи који се боре противу властите унутарње ферментације, и противу разбарушености своје политике, долазе к нама с толиком потешкоћом, па не

189