Nova Evropa

јуначкога, Зна се, колико је осетљив Г. Пашић на своју породицу, и колико је везан он за њу, и она за њега, чаки државним везама, па није било тешко домислити се кога је зрно имало да погоди, — поготово кад је пушку одапео нико други до главом зет Љубе Јовановића-Солунца, Пашићева. некад добра пријатеља а сад љута противника. Али се седи премијер, као толико пута досад, дочекао на ноге: „Ено вам суда, па судите сину, а с политиком, овај, то нема никаква посла!,.." И већ да изврда и одложи интерпелацију у Скупштини (да се с њом деси исто што и пре годину-две дана, када се већ јавно говорило по Београду о хапшењу Г. Р. Пашића), али долете однекуд друга стрела-отровница и погоди, овај пут, непосредно Господина Министра Председника —: Радић даде оставку, са својом дружином, и раскиде „споразум“. Ко га умудри, да удари баш у овај час2 Зар и он противу седога премијераг — Заљуља се старац, али не паде, — зна он откуд ветар дува, а и уме да се чува. Повукао се у своју тврђаву, па позвао своју војску да му се закуне на верност. И ми ево гледамо дивно чудо: како Г. Пашић конзултује Главни Одбор своје странке. Има их на окупу преко стотине, небројећи фотографе; и он глади браду, и каже: „Позвао сам вас децо, да кажете своје мишљење", А они му се клањају до земљице црне, и у глас говоре; „Амин, чича, како ти наредиш! Само не дај да нас истерају из обећане земље, и не води нас у пустињу !,.." Видећемо чичину мудрост, — да ли ће и овај пут спасти свој народ; али је „ситуација“ свакако од озбиљнијих, и ако баш и није крај комедије а оно нисмо више далеко од краја, Не ради се ни о Драгиши Стојадиновићу, ни о Љуби Јовановићу, ни о Стјепану Радићу, — иза њих стоји много страшнији супарник, Седи премијер остаће овај пут без круне, окруњен једино златним венцем радикалских организација; али још један овакав удар, па он може остати и ногом копајући!,..

То, међутим, још ни издалека не значи, како каже Г. Радић, да „од сутра нема више корупције“. Утешно је свакако што је он с оваким уверењем изишао из Двора, јер значи да се тамо води о томе рачуна и жели да сузбије корупција (што смо, уосталом, са задовољством сазнали још кад су господа Л. Марковић и В. Јанковић морали да упразне министарске фотеље са којима као да су били срасли). Али је корупција хидра тисућоглава, и ославиће пролеће још много пута у Шумадији и у Загорју и на Горењском пре него што ово страшно зло буде у клици угушено, Афера Д. Стојадиновић-Р. Пашић илуструје корупцију само на једном примеру, иако веома поучном; али сва дубина и сва страхота ове провалије даје се још боље наслутити из чињенице, да се целокупна опозиција није досад усудила ухватити се у коштац са

198