Nova Evropa

Италија либерална и демократска, по енглеском и франпуском типу, затим социјалистичка, по немачком типу, и плутократска по америчкоме, била је веома мало слична оној Италији замишљаној од отаца, (оној аристократски пучкој, дантеовски жестокој, али истодобно човечанској, макијавелистички реалистичкој, дубоко спиритуалној и поетској по замисли Вика, слободној али са мером, ратничкој, активној, и напокон религијозној Италији, у смислу латинскоме и католичкоме. У томе нескладу између идеалне и историјске нужде, да се створи на један начин, и чињенице да је морала да буде створена на други начин, стицајем контингентних узрока, лежи прави и главни разлог свега онога што је уследило, за последње половице века и више, у јединственоме талијанском животу све до Рата и до доласка Фашизма.

Будући да се ради о савременој историји, не мислим да је потребно износити велики број података, који сви доказују како је интелектуални, уметнички, морални, социјални, и полатички живот Италије, за више деценија, осећао ову несрећну и несавршену нацијоналну формацију. Довољно: ће бити да упозоримо само на цветање у нас најружнијег материјализма, и исто тако празног нагваждања на пољу мисли, на подражавање туђем начину осећања, и на готово опште претпостављање иноземних литерарних и уметничких врста, страних налпој природи, на сиромаштво народних и нижих слојева и сталежа, и на просташтво и бестидност многих наших властодржаца и одговорних чинилаца, поред скандала сваке врсте, финансијских, војних, и т. ML,

При свем том, талијанска мисао, иако обарана и уништавана, наставила је да живи, и никад није престала да даје знаке живота, посредством једног или другог човека еминентно мислиоца, уметника, или политичара. озув Кардучи био је, например, један од чувара и проповедника ове свете и бесмртне мисли; она је увек присутна у мозгу и у делу филозофа Акрија, историчара Виларија, државника Фрање Криспија. Доцније су дошли и други, међу којима Бенедето Кроче, Габријел Данунцијо, Ђовани Ђентиле, из чијих дела црпе побуде нова генерација, у којој се рађа нова духовна жеља, да се коначно обрачуна са вулгарношћу која све поплављује демагошким, социјалистичким и анархистичким, пенама, те да се започне с акцијом критичном, широком а крепком, — акцијом која ће дискредитовати и срушити сумњиве и бесплодне текуће вредности, па створити нове, праве, и наше.

Готово кроз двадесет година вршене су групације писаца, уметника, и мислилаца, формирани су кружоци уз гласила и

ревије, као што су „Маг270сс0", „Кебпо“, „Га Voce“, „Leonardo“, „Гасегђа", — у Фиренци, „Сгопаса bizantina", „Сопућо", — у Риму, „Ста Еј са" у Напуљу, вођене

239