Nova Evropa

Књижевни преглед.

Мис Лоример и каплар-Живкова чизма.

(„The White Sanctuary”, By Norma Lorimer. London : Hutchinson «4 Со.)

Госпођица Лоример, савремена енглеска списатељица, путовала је раније радо у Египат, Ишла је тамо по материјал. И кадгод би се вратила у Енглеску, зазвекетали би сваке књижарске сезоне лајнотајпи, затутњале би колосалне ротацијоне машине, и срећна енглеска читалачка публика могла би натенане, по својим љупким котеџима, и по летилиштима крај тамно-плавог (Океана или сребрно-сивог Канала, а под оним замагљеним енглеским сунцем, да чита по који од тих њених "најновијих египатских романа. У тим је романима било препуно брижљиво нотиране и пажљиво класификоване „локалне боје" („Јоса1 сојоит"). Ту и тамо провиривала је и по која скромно али не одвише тенденцијозно изнесена од најпопуларнијих социјалних идеја, тек да би се удовољило и оним читаоцима који имају склоност ка таквој лектири. Њене су наочари, кроз које је гледала на ствари, биле „рше Епбизћ", те је сваки пастор могао без бојазни да у недељу, уз псалме и оргуље, проговори и по неку благонаклону о њеној најновијој новели. А није фалила ни „готапсе", Књиге су јој се звале тако поетично:; „Жена из Египта", „Беше једном један краљ у Египту“, „Сени Египта", ит. д., Речју дакле, њене су књиге савесно и одмерено апсорбовале све елементе потребне да она општа и просечна публика. (која, најзад, једина и долази у обзир у оваквим случајевима) буде довољно задовољена својим интелектуалним менталним „движенијем“, и да хонорари полако, одређено, уредно, и прилично, како то већ одговара једном реномираном англо-саксонском професијоналном писцу, капљу, капљу, капљу,.,. те да се живи, и да се догодине опет путује у неки Египат (по. материјал),

то се све, најзад, нас не би много тицало, Норма Лоример није само једна, — има их на стотине, Само, десило се да један од такових њених Етипата постане пре две-три године и наша славна староставна Рагуза на мору, скупа с оним бокељским Котором, који се још увек сећа врло радо, иу овим нашим југословенским данима, својих некадањих адмиралских парада и ћесаревих флота; а додирнула је, узгред, и тмурно и зачмало краљевско Цетиње, по чијим улицама сад има више пилади него људи, Све сама згодна места да сеу њима нађе и „оса! сојоџт“, и „социјални проблем", и „тотапсе“, и на крају крајева идеална места да се на њих гледа кроз оне „рше Епшизћ" наочари. Има ту тако много шта да се види кроз једне такве наочари!

293