Nova Evropa

Владе, који није био по вољи војсци или народу, објашњаван као издаја.

После 1903, осетила се промена и у држању Русије према Кнезу, доцније краљу Николи. Руски представници на Цетињу често нису хтели да прикрију нерасположење према њему. Било је, чак, момената када су га поједини посланици сумњичили за нелојалну политику према Словенству. То је неминовно имало реперкусију на расположење у народу. Код Црногораца развијен је култ према Русима и Русији, па кад је и са те стране подривен углед владарев, последице се нису могле избећи.

Поред ових момената, који задиру у спољну и нацијоналну политику Црне Горе, настају други, из унутрашње политике, Маса виђених људи и породица стварно су настрадале у политичким борбама. Апсане су биле пуне политичких криваца, а било је и неколико мучких убијстава и пар извршених смртних пресуда за политичке кривице. Режим „чврсте руке“. тешко се осећао, Грађани су врстани према намерама и захтевима одозго. Свако ко је покушао да изађе из круга, ударен је. Политичке размирице и нерасположења попели су се на највећу меру. Опозиција, обезглављена у земљи, ћутала је и гајила дубоку мржњу. Емиграција је била врло активна, временом, многи Црногорци који су били под њеним моралним утицајем вратили су се у земљу. Публикације и новине растуране су кришом, тако да је добар део народа ипак био обавештен о раду и борби емиграције,

Економски, земља је стајала врло слабо. Ништа ефикасно није учињено да се побољша материјално стање сељака, Сам краљ Никола није имао много разумевања за економске проблеме; а његови доглавници, ако су и знали штогод, били су заузети питањима унутрашње политике. Поред тога, откривани су чести дефицити или злоупотребе са државним новцем. То је учинило да се верује, да је околина двора и владе коруптивна. Механизам државни почео се сматрати морално нагриженим, У таквом стању и са таквим расположењем објављен је рат Турској. Војска није била технички опремљена како ваља. Командни елеменат није био на висини положаја. Успеси у рату нису домашали наде народне и поверење у своју снагу. Дефект организације нарочито је примећен кад се видела опрема србијанске војске, Војска и млађи официри одмах су зажелели да буду под србијанском командом, Грагично завршена Скадарска Кампања убила је до краја углед и веру у политичку способност званичне Црне Горе, Код многих људи, она је побудила размишљање; зашто Црна Гора није директно савезник Србијин, него преко Бугарске7 Тако исто коментарисало се, на штету режима, држање према Црногорцима у

304