Nova Evropa

богате синекуре за своје партизане, возе се не само у раскошним салон-вагонима, него њихов шеф иде на партијске з6орове специјалним бродовима и возовима, са извидницом, бесплатно, Осуђивали су корупцију, а данас су од ње начинили систем којим згрћу силне милијоне и зидају источњачке виле и палате. Уништили су Велику Народну Скушнштину, и поништили су достојанство Народног Представништва; стегли су крвнички за гушу јавну реч; насиљем су обешчастили слободу збора и договора; претворили су изборе у фалсификаторска предузећа праћена насиљима. Речју, загадили су цео јавни живот, погазили готово све земаљске законе, порушили безброј пута Устав, унели су обесно партизанство и у војску, и у школе, и у судове, —- пољуљали су све правне установе државе, и поделили су људе на две групе; своје противнике стављају изван закона, а своје присталице изнад закона. Откако је наше земље, одвратније политичке котерије од ове није било, Ниједна није била у исто време овако крвава и овако прљава.

Радикална Странка је у Словеначкој била спала на Шуштерчића; у Хрватској је покушала сједињење с франковцима, у Црној Гори пригрлила је Јована Пламенца; у Босни је од мухамеданаца потражила Шерифа Аунаутовића, а из свих крајева наших нових области у њене редове пробили су се највећи аустријски агенти, србождери, прљави типови. У Србији, њени су окружни представници правили споразуме чак и са оглашеним разбојницима !

Сви покушаји да се земља спасе ове немани досад су пропали. Сви радикали који су се тргли са за зла пута, немилосрдно су одбачени, Али ипак, опака коб чека ову страшну консорцију, и њој може доћи срамна смрт баш из истог оног извора из којег је досад црпла своју снагу за бестидан

живот, Јаша М. Продановић.

Radikalna Stranka i narodna prosveta.

U prvom programu i statutima Radikalne Stranke stoji napisano ovo: »Težimo da se ostvari načelo opšteg obaveznog, besplatnog obrazovanja, i da se siromašni djaci izdržavaju opštim froškom«, Na prvoj Glavnoj Skupštini u Kragujevcu (1882), Radikalna Stranka, na usta Р. Todorovića, izrekla je ovo: »,,, Stoga, dakle, što danas knjige i nauke treba nesamo ljudima koji upravljaju zemljom, već treba ih i seljacima, ı zanatliji, i trBovcu, i svima uopšte, mi i tražimo u našem programu, da obrazovanje bude opšte, da prosveta

394