Nova Evropa

су, пре организовања поретка и чиновништва у држави, били

у Србији, Ове присталице нису разумевале природан развитак

државе, који је одстранио неписмене војводе са државних

послова и на њихово место поставио стручно чиновништво,

Све до 1830 године, када је Србији и формално призната.

унутрашња автономија, српски народ морао је стално да живи

на ратној нози и војничка управа није се смела мењати, —

народне старешине морале су бити добре четовође. У злату

и скерлету, са светлим оружјем, на бесним хатовима, ове |

народне старешине биле су нека ратничка аристокрација, j

После 1830, војничка управа престаје бити прека потреба;

војника је потиснуо чиновник, и бирокрација је постала

господском класом, Интелигентни Срби-пречани напунили су

државне канцеларије и заменили у управи народне старешине, Још онда је настала борба између „отачествених" и „не-

отачествених“, између неписмених ПТумадинаца и „немачкара".

Радикали су тада бацили варницу у барут и огласили рат

бирокрацији, тражећи да самоуправни срезови и општине

преузму сву власт, да чак и државним финансијама рукују

прости грађани, Разуме се, њима су брзо пришле породице

негдашњих војвода и четобаша, које су у бирокрацији виделе |

главне проузруковаче губитка повластица из „срећног доба", |

Пре него што је Радикална Странка образована, у време | неорганизованог али анатемског завитлавања народних маса паролама руских револуцијонара, избила је афера у Крагујевцу, позната као „дрвено барјаче“, и Тополска Побуна; а одмах друге године по организовању, Радикална Странка

организује Тимочку Буну. У овој револуцијонарној фази Ра-

дикалне Странке, Н. Пашић имао је само — добре ноге, Подстрекач народа на буну, он путује у Зајечар да се стави на чело побуне, — али преко Аустро-Угарске, Румуније, и

Бугарске, и док је стигао до Видина, побуна је била угушена, То је био револуцијонар-сељачки шерет, који баца запаљен труд у сено омраженог комшије, па бежи у треће село, на брдо, одакле са задовољством посматра свој „успех“, ради којега ће доћи у притвор невини,

По Ивањданском Атентату, на Преком Суду (5. септембра 1899), револуцијонарство Радикалне Странке је сломљено, и њен вођ, Н, Пашић (Тодоровић, Таушановић, и други, беху | већ скрхани), баца најтежу оптужбу на прошлост Странке, | тврдећи да је она заиста била и антидржавна и антидинастична, — баца анатему на сав лом који је проузроковала његова странка за минулих 20 година у земљи. У поздраву Краљу, након саопштеног му помиловања, у једном писму | упућену ондашњем Министру Унутрашњих Дела, он понавља U | да ће у будуће водити политику само у интересу династије“ << Вие

401

А па УМЕ