Nova Evropa

svoje korteške govore, po Sremu pop-Janjić, po Bačkoj Velizar Janković, po Bosni Srškić i Andrić — prihvatio Je vrhovni vodj, i ispoveda ба još i damas! ,,,

Umereniji i obrazovaniji elementi u Stranci, koji danas uporedjemi sa pašićevcima — ispadaju gotovo jugoslovensiki orijentisani, takodjer su daleko od svakog pravog 1 заКтепоб Jugoslovenstva, I oni su, u duši, Velikosrbi, samo što su bolje obavešteni i politički mudriji, pa znaju šta je bilo s Jugoslovenstvom pod Austrijom, i ne odbacuju ба konačno, nego ga primaju — zajedno sa Radićem — kao državnu ideju: » Željkujemo našu Jugoslaviju, koja doduše još nije gotova ni izvana ni iznutra, ali nam je zato svakim danom draža, i srećom је svakim danom jača, nesamo u borbi za svoj opstanak, nego i u radu za svoj i za ljudski napredak«, Ali se medjutim zadovoljavaju bezimenim konsorcijem pod šifrom S. H. S., nastojeći da Sa što više ı brže posrbe, i posrbijanče, dok se ma drugoj strani njihovi antipodi, radićevci, trude da ga premažu — ma i samo izvana — crveno-belo-plavom frobojkom i »tisućgodišnjom hrvatskom kulturom«,

G. Pašić, i nješove uže pristaše, zaostali su u tom падvlačenju i nadmudrivanju, kako smo videli, veoma daleko, oni se malaze još u prethodmoj fazi »državotvorne« politike, u dilemi; da li se doista »bez Hrvata me može«, ili treba opet uhapsiti Radića, pa ma pobili i nekoliko hiljada, ljudi — za ljubav jedinstva, Oni se, tako, približuju shvatanju Pribićevićeva unitarizma, — jJugoslovenstva po naredjenju; pod uvetom, naravno, da oni budu fi koji će i dalje da naredjuju, To jugoslovenstvo bilo bi crveno-plavo-belo, i obdarilo bi ubrzo državu imemom Velike Srbije, To bi bilo addeologija G, Pašića i njegove okolime, koju oni prikrivemo ili otvoreno ispovedaju, a koja зе daje nesumnjivo jasno zaključiti iz svega što oni svesno ili podsvesno rade i govore, Dok dakle veći deo radikalske inteligencije [od Srškića pa naviše, do Ljube Jovamovića i ramdjih disidenata) polako evolujiše u pravcu državnoga jugoslovemstva, i dok o tome i Radić već otvoreno govori, stari vožd i šef RadiКајпе Stramke, sa mekim već umrlim i balzamovanim pa sad opet iz groba uskrslim starim. starcima {Aca Stamojević, Ljuba Živković), i sa mladjarijom željnom mandat4 i državnih jasala iz ličnih razlog4, pada matrag u Veliku Srbiju, i proklinje »Brankoviće« i drugove koji željkuju »utopističko jugoslovemstvo«, Uzalud pokušava da maskira ovo fatalno srozavanje »sedog premijera« zvamični organ Кафкајпе Stranke {vidi »Samoupravu« od 9, maja 1926), koji bi da se Pašićeva »reč o jugoslovenstvu odmosi na austrijske pokušaje trijalizma« i tome slično, — Pašić ostaje počasnim predsednikom »Srnao«, i kao takav ući će u Pamteon, i izići pred sud Istorije,

383