Nova Evropa

зе da održi vlast u svojim rukama, Otuda je išao tako daleko, da зе nije ustezao posle Ivanjdanskog Atentata (1899) napisati čaki izjavu u kojoj je nesamo iskazivao svoju duboku lojalnost prema Obrenovićima, nego je još i neke radikale osumnjičio s antidinastičnošću, Ta je izjava vrlo karakteristična za mentalitet Nikole Pašića, i preko nje se ne može lako preći kada je o njemu reč, On je u njoj okrivio sebe: što nije s dovoljno energije suzbijao amtidmastične elemente u Radikalnoj Stranci, što nije razumeo vladu od 11. IX, 1897 (Vladanovu), što nije raspustio Radikalnu Stranku, što je uvredio kralja Milana i nije ga molio za oproštaj i što nije poradio da radikalni kabinet 1894 dopusti kralju Milanu povratak u Srbiju, — I za sve se fo on iskremo kaje,.,

Ta odlučnost, ta bezobzirnost Pašićeva da dodje do vlasti, i da je pošto-poto očuva, to je jedna njegova glavna osobina, jedno duboko ubedjenje kome ostaje veran kroz ceo svoj život, U vreme u kome on radi, ono znači mnogo, jer mi nemamo nijednog političkog čoveka da bi hteo tako postupati [osim, možda, u novije doba, Stjepana Radića), Tu je Pašić nad svima, i sa sigurnošću pobedjuje, U tome je dobar deo rešenja tajne njegova uspeha, Ali ima još jedna važna doslednost u njegovu radu.

I kada se trudi da dobije vlast u ruke, i kada se bori da Je sačuva, Pašić daje svojoj borbi masku rodoljublja, on sam svoje nazore obeležava patrijotskim, dok protivnike nemilosrdno predstavlja kao izdajice naroda i države, Tako on, u ovoj borbi za vlast, još pod kraljem Milanom, i Kralja i naprednjake napada i žigoše kao ljude u službi Austrougarske. Posle 29, maja (1903), u isto doba dok on, kao bivši Ministarpredsednik, traži potajno sastanak sa kancelarom Austrougarske, grofom Goluhovskim, prikazuje om samostalne radikale, koji su na vladi, kao izdajnike i austrofile, Po njegovu konceptu dato je, za Svetskoga Rata, i objašnjenje o streljanju pukovnika D, Dimitrijevića-Apisa, u kome se veli da je ovaj bio organizatorom ubijstva „austrouđarskoga prestolonaslednika PFerdinanda, te da je ubijen zato što je hteo našu vojsku u Solunu prevesti na stranu Austrijanaca i Bugara! A naših dama, sva radikalska štampa, i svi radikalski govornici (naročito u toku · izborne kampanje od 8, februara 1925), označiše za izdajnika i samoga Ljubu Davidovića, sa celom mu strankom, zato što su imali političku kombinaciju sa Stjepanom Radićem, i što su s pomoću fe kombinacije bili uspeli da Pašića za krako vreme uklone od vlasti, Posle izbora, medjutim, kako smo videli, učiniše Pašić i njegova stranka ovu »izdaju« — državnom potrebom i režimskom politikom,

Nikola Pašić ostao je dosledan ovakovome metodu borbe, i imao je, vidi se, pravo, — jer je njime uvek pobedjivao, On Je,

427