Nova Evropa

мојих политичких пријатеља и непријатеља именован сам Предсједником Владе на Цетињу 20. децембра 1915 (по ст, к.). Евакујисао сам се из Скадра за Бриндизи заједно са цијелим осталим дипломатским кором 6. (19,) јануара 1916. Био сам дакле Министар-предсједник у Црној Гори неких петнајст дана.

Посље слома Србије, очевидан је био и слом Црне Горе. Примио сам се за Предсједника Владе, рекавши сам себи: кад пропада Црна Гора, нек пропанем и ја! — Тако јен било, То је био најтежи моменат у моме животу, јер је слом био очигледан и неизбјежан.

Шта се радило у Црној Гори за вријеме Рата, до мог доласка, није ми познато, будући да сам се налазио у Србији. Оно пак што сам ја радио као Предсједник Владе, текло је, углавном, овако.

Првог дана свога наименовања за Предсједника Владе, изјавио сам Дипломатском Савезничком Кору, искупљену у Француском Посланству на Цетињу, да нећу ништа учинити без њихова знања и одобрења; тако сам и поступао, сагласно рјешењу Црногорске Скупштине.

На неколико дана касније (не цитирам датуме, јер ми сви документи нијесу при руци), шеф Штаба, пуковник IJ], Пешић, предложио је краљу Николи директно, да се тражи примирје од непријатеља, од неколико дана, које би му дозволило да доведе једну бригаду са Санџачког Фронта и појача ионако дегарнирани Ловћенски Фронт, који није могао одољевати јаком непријатељском нападу. Краљ Никола одбио је тај предлог за примирје Г, П. Пешића. Тек тада се пуковник Пешић усмено обратио на мене, и тражио је моју помоћ и моје посредовање код Краља, тврдећи да је то једна чисто војничка ствар, као што је и Влада сматрала.

Овдје је важно напоменути, да је краљ Никола, на самом почетку Рата, ставио био Црногорску Војску под Врховну Команду Србијанске Војске, и ова је њом управљала с помоћу свог нарочитог вишег официра као шефа Штаба Црногорске Војске, — у нашем случају пуковника Петра Пешића,

Према обећању, питао сам доајена Дипломатског Кора, грофа ОСалиса, посланика Велике Британије, за његово мишљење, и он се усмено сагласио да се примирје тражи, тек тада сам издејствовао и од краља Николе пристанак на примирје. Ово потврђује и једна вербална нота доајена Дипломатског Кора, грофа Салиса, коју ми је накнадно, посље два дана, написао, а која у преводу гласи: „Дипломатски Кор срдачно саучествује у тешкој кризи коју преживљује Краљ и Црна Гора. Да ли је примирје примљено од непријатеља или не, и који су услови Препоручујем у сваком случају, да се узму у обзир; евакујисање србијанских трупа и сигурност