Nova Evropa

Сексуално просвећивање омладине,

(Сполни нагон као педагошки проблем.)

Одгој има, и треба, да сполни нагон подвргне власти разума, моралне свести, и уљудности. Он треба да помаже омладини да сачува сполну чистоту до своје зрелости, т, ј. до часа кад сполно општење не уништава своју одуховљену нарав. Он треба да помогне да се и сполни нагон и сполно општење доведу у склад са свим другим елементима човештва и културног живота,

Сполни нагон у човека различан је од сполног нагона код животиње, и то по свесним и упамћеним последицама. што их буди сам нагон, и што их има сполно општење; а онда и по том, што човек везује, асоцира, ове свесне појаве и представе о створовима другог спола, па тај свесни духовни процес може да буди и јача сполни нагон и сам физијолошки процес. Тих свесних побуда у животиње нема, или их има мало, — зато је сполни нагон код животиња перијодичан, док га код човека, особито код мушкарца, може свака свесна прилика да изазове и ојача. Свесни елементи, што их изазива сполни нагон и сполно општење, претварају човеков нагон у страст, која може да наведе појединца да штети и уништава. сам себе, и исто тако бића другог спола; а може да га наведе и да наноси штету целоме друштву. Ради те штете и опасности постаје сполни нагон важним социјалним проблемом, и једном од најпречих брига одгоја и педагогике, нарочито у школама и међу омладином. И то, и одгоја индивидуалног, који обраћа сву своју пажњу на личност и на интересе појединца, као и одгоја социјалног, који чува интересе друштва.

Верски одгој води рачуна само о интересима појединца, и он у Католичкој Цркви иде тако далеко, да она и пород и породицу означује мање вреднима од сполне невиности, Сполно општење оглашава она смртним грехом, који води у пакао, — ако га није Црква посветила и одуховила. Тога ради треба лични интерес — спасење душе и тела, и спасење од вечних мука — да човека чува од блуда. А ипак, ни тај највиши интерес није увек довољан, и није био у стању, да сачува од блуда чак ни оне који су искрено веровали, или верују, у смртни грех и у вечну казну, па је Црква — рачунајући с тим — створила исповест, и опроштење грехова и последица, али наравно само „вечних“, док с“грешенија на овоме свету не може да скине нити са грешника нити са жртве, а нити са друштва. Јаче него Црква ограничују блуд друштвене силе и социјални интереси, уколико су они зависни од самог друштва. Тако, например, девојка чува своју невиност зато што је то залога доброј удаји, и зато што се тиме

164