Nova Evropa

економским, и политичким снагама у туђе земље, Ми смо се само бранили од нападаја обесних „културтрегера“. У томе је наша кривица, и ми од ње не бежимо,

Та наша кривица општа је и недељива, Ко више ко мање, цео наш народ крив је за то. Омладини припада и нека посебна одговорност; а иначе неких специјалних криваца нема. Неразумевање је целог нашег покрета, ако се ти посебни кривци траже. Њих просто не може бити, кад се опирао цео народ. Борбено расположење није унесено ниоткуд споља. Ни омладина није била затрована, Господине Ватсоне, Нација цела у тешкој самоодбрани излучила је њезину вратоломну акпију. Сарајевски Атентат из 1914 само је један протестни чин у нашој народној одбрани. Погрешно је мишљење, конструјисано по извесним проблематичним изјавама из аустријских и немачких извора после смрти Надвојводе, како је Фрања Фердинанд био мирољубив, па није мрзео Србе, како је штавише искрено желео уједињење Југословена. Да је он имао магловиту концепцију неке велике и сложене подунавске државе, која би обухватила и већи део наших територија, може се допустити, Али је и у тој комбинацији био осигуран Немцима и Маџарима доминантан положај и утицај, а практични пут до ње водио је кроз тријализам, који је претпостављао уједињење Југословена по цену цепања српског народног тела. Тријалистичка обећања није зато волео нико нацијоналан у нашем народу. Њима су се одушевљавале само оне струје које су стајале на путу народном уједињењу, Тријализам је навукао само још већи одијум на личност Фрање Фердинанда; а одијум је био велик и без тога, јер се међу Југословенима знало да је он подржавао милитаристичку струју у Монархији, и да је послао у Босну генерала Поћорека да нам пркоси, да нас изазива, и вређа и гази, Напослетку је дошао сам Престолонаследник главом у источну Босну, да прави маневре за будући рат против Србије, и да нас изазивачки походи на Видовдан у Сарајеву. Тенденца је била јасна: на највећи наш нацијонални празник, после освећеног Косова, требало је сломити наш нацијонални морал и убити нашу веру. Чаша се прелила, Цела нација као један човек осетила је да треба реагирати на тај морални атентат, Омладина је реагирала физичким атентатом на нападача,

Атентат је непосредно дело оне групе смелих босанских омладинаца која га је извела, али имају право и они који га називају делом целе југословенске омладине. Принцип је доиста био редак јунак, особито за своје године; али, у ствари, он је само извршио с успехом оно што су толики други намеравали и желели, Идеја Атентата лебдела је заправо у ваздуху за омладину. О Атентату се расправљало у Далмацији, Хрватској, и Војводини (види чланак Васе Стајића; „Пред-

219