Nova Evropa
званични представници бивше Краљевине Србије. На њима је да бране Србију од клевета. А ако они клеветају и сами Србију, има их много, па нека се међусе објасне. Нека их присили нато народ у Србији, који им је давао поверење и пре и после Атентата. Зашто да ми посредно демантујемо [. Љубу Јовановића7 Треба га директно демантовати, БНајпосле, он се и сам демантовао; само још нека каже: „Оно што сам писао, да смо знали за Атентат, није истина"... Ипак, кад се већ толико пише о омладини, којој сам и ја припадао, кад се не каже све што би требало, и кад ни извесни људи гласа Ситона-Ватсона не разумеју потпуно нашу предратну омладину, треба да нас нешто више изиђе из резерве. У тој намери учинићу и ја некоје напомене о акцији омладине о којој је реч. Можда ћу појачати, а можда и исправити и допунити, оно што су други изнели.
Држим да је незгодно одвојити омладински покрет пре Рата од општег народног покрета, Цела југословенска нација стајала је 1914 године у тешком и судбоносном гибању, управо као пред бојем на Косову. Не може се додуше рећи, да смо сви предвиђали сукоб у 1917, мада је ишла кроза свет и та верзија (види у чланку Казимира Видаса: „Југословенска нацијоналистичка омладина у очи Рата“, „Нова Европа“ од 11, УМ. 1925). али смо сви осећали инстинктивно, да идемо у сусрет једном страшном рату са Немцима и Маџарима у коме ће бити борба на живот и смрт, Рат је предвиђан као неминовна последица немачке експанзије познате под именом „Ргапб пасћ Озјеп". Колонизација странаца, нарочито Немаца и Маџара на нашем територију, продирање њихова капитала у нашу народну приврелу, градња утврђења и стратегијских путева на нашем тлу, гомилање војничких логора у нашим земљама, а особито изазивачка балканска политика Аустроугарске Монархије, говорили су врло убедљиво шта се спрема. Ми смо видели да смо на путу великоме притиску из Средње Европе, и да му се не можемо уклонити, Морало му се одупирати, па било да га одбијемо било да будемо прегажени. Свест о опасности утростручила је наш отпор и изазивала на борбу до истраге свима средствима. У тој борби и у том отпору лежи део наше одговорности за Светски Рат, и миту одговорност преузимамо на себе. Разуме се, да Рат не би узео онолике димензије да није већ постојало у свету сложен ратни систем сила и интереса, који једном доведен у гибање изазива поремећења која се не дају локализовати. Ми смо били на најопаснијем месту у томе лабилном систему, и нисмо могли да подносимо мирно све што нам се намеће, ни по цену опасности да ћемо цео систем довести у гибање. И он се доиста покренуо нашом акцијом, само што је та акција била дефензивна, јер ми нисмо насртали и продирали војним,
218