Nova Evropa

су се помели и поцепали, Кочић је открио у Сабору тајни пакт између муслимана и католика, по коме ће се откупљивати само хрватски кметови, а Срби да робују и даље. Ипак се и поред тога једна група Срба опредељује за компромисну политику. Група Милана Сршкића, окупљена око „Српске Ријечи“, кокетира отворено са Владом. Неуспевши, повлачи се из политике, дезертира са фронта. Место ње појављује се српска Владина Странка Дра. Димовића, Јојкића, Владе Андрића, и других. Странка показује успеха; њен лист („Истина“) почиње да негује чисто династичке осећаје код Срба за Хапсбурговце, Настаје опасност да ће се ојачати вера у Аустрију код непросвећених и економски поробљених српских маса. Маневри против Србије, и појава Фрање Фердинанда на Видовдан у Сарајеву, имали су да повећају ту опасност. Аустрија и иначе ради жилаво, и утврђује се на нашим територијама. Свуда има добар и поуздан управни апарат, добру жандармерију, и приправну војску. У рукама држи сав саобраћај. Утврђује службени немачки, односно маџарски, језик по уредима и на саобраћајним линијама. Заузима сва индустријска и друга велика привредна предузећа, било посредством власти било посредством капитала који су јој поуздани, Прелази у нападај дакле на свим линијама. Једино у Хрватској и Славонији, Српско-хрватска Коалиција лавира, и с помоћу своје компромисне политике спасава што се још даје спасти, Многи старији људи губе веру да ће се наше нацијонално питање моћи ускоро решити повољно и прелазе на далекосежне и ризичне компромисе, Г. Д. Димовић признаје данас, да је тако мислио. А колики је тек број оних који су поклизнули из личне користи! Настала је била опасност, да нас Аустрија не уљуља у сан, или не деморалише, Старија тенерација не даје нимало јемства да неће бити тако. Све је то омладина тачно осетила. Да је тако било, показује најбоље време иза ослобођења, нарочито у Босни, Стара генерација једва се и у задњем моменту, кад су у Хрватској раскинули већ све везе са Маџарском, одлучила да преузме власт, Колебајући се, мисли чак да сазове Босански Сабор да он одлучи! Иде на ноте Саркотићу, и понизно преговара с њиме. Пушта истога Саркотића под сигурном прстњом да одем однесе новац из земље, — Преузевши власт, показује се тотално неспособном на управи, и за кратко време препушта све српске масе Сршкићу и Андрићу, а све хрватске масе Радићу, На површину испливаше људи према којима мора да води опозицију и сам Данило Димовић! Да и не спомињем жалосну молбу старије генерације интелектуалаца — велеиздајника кајом се добровољно понудише да бране Ћесара, чак и они из редова „љуте“ опозиције, У том положају нације, омладина окреће одлучно улево. Борбу треба наставити до

221