Nova Evropa

isto tako jasno svedoči o velikoj ljubavi i divljenju Supila prema Srbiji, i onima koji su je stvorili, Inače, kasnije u Ratu, mnogi su čuli Supila gde izgovara oštre i opore reči na račun Srbije, zvanične Srbije; pa je bilo i Hrvata koji su osudjivali ovake njegove ispade, i članova Jugoslovenskog Odbora koji su se podlavito radi toda razišli s njim, Ipak je on, u duši, ostao dobar Jugosloven 4о розједпјеба даћа,

Jugoslovenstvo naših praktičnih političara nije tako jednostavno kao naše. Mislimo tu na nas kojima politika i rodoljublje nije profesija, i koji od toga ne pravimo kapital. »Prvaci« i »vodje« naroda ne uoče uvek ideju jasno, niti idu za njom pravo, već se povijaju i desno i levo, ušadjajući sredini i masama od kojih zavise, Ideolozi medju njima, usled okrutnog pritiska života, posrću i razočaravaju se. Mnogi naši političari ispovedaju na glas integralno jedinstvo, i Jugoslovenstvo, u koje niko, uključujući i njih same, pravo ne veruje; drugi opet ispadaju »separatisti«, čak i »defetisti«, iako se, u duši, nikad nisu ogrešili o jugoslovensku misao. Bilo je prilika, u skoroj prošlosti, da je čak i večni »naš sedi premijer«, G. Pašić, potrzao narodno jedinstvo i Judšoslovenstvo u odbranu svoje politike, bilo sam bilo na usta svojih satelita; pa da i бтезш 6. Radić, u menama svoje mutne i prolivene ideologije, spominje češće kao »mođućnost«, kad mu se to čini zgodno, Dok su opet, na drugoj strani, ljudi kao Dr. Trumbić, predsednik Jugoslovenskog Odbora u Ratu, i Lorković, nekad vodja napredne hrvatske i jučoslovenske omladine, u svojoj averziji prema beogradskoj politici i Pribićevićevu Jugoslovenstvu, otišli pravo u Velike Hrvate!... Nešto slično kao sa ovim poslednjim posle Rata, desilo se ranije sa pok. Supilom; samo što je on, sa svojim političkim nosom (kako bi to kazao Siton-Vatson) i s urodjenim instinktora za političko dešavanje, osetio pre nego drugi kakva »jugovina« duva »s one strane«, pa je i suviše davao oduške svome temperamentu, i puštao na volju živcima koji su tada već počeli da popuštaju.

Supilo je bio rodjen političar, i kao takav retko mu je ko u nas bio ravan, Političar, naravno, sa svim vrlinama i manama takvoga tipa ljudi u našem narodu, Ima nas koji smo, poizdalje, pratili njeđovo držanje i njegov rad gotovo od samog početka, od saradnje na frankovačkoj »Crvenoj Hrvatskoj« u Dubrovniku, kad mu je bilo jedva dvadeset godina, pa do osnivanja »Novoš Listas na Rijeci (1900) i Riječke Rezolucije (1905), i od početaka Srpskohrvatske Koalicije, preko Fridjungova Procesa, pa do razlaza sa drugovima, kojima se posle, bar nekima, opet pridružio u Ratu, kao član Jugoslovenskog Odbora, te s kojima se onda opet razišao, radeći najviše sam, ili sa našim prijateljima na strani, sve do svoje smrti [1917]. Da iskreno priznamo, nismo

338