Nova Evropa

словенске и балканске народе, То је био и велики план Мацинија ... Ја сам дошао у Италију, и дошао сам у Вашу кућу, да дискутујем о овоме плану, и да предложим да скупа расправљамо о средствима, како да се овај план оствари. „Живот нас Хрвата, као и живот народа који су нам најближи, то је досад био живот протуприродни: с једне стране нам земља граничи Мамџарима, који нас презиру и хоће да нама господаре, и да нас безобзирно експлоатишу; с друге стране, ми смо помешани с Талијанима, који нас мрзе, но који мрзе уједно и Маџаре, тако да се сви узајамно мрзимо, Аустријска политика настојала је стално, да поджиже мржњу једног народа противу другог, и чак једне покрајине противу друге. Несамо да се ми Хрвати и Талијани међусобно не трпимо, већ нисмо у слози ни са Србијанцима и Босанцима који су наша браћа и који говоре наш језик, Лакше је, наравно, сејати мржњу него ширити љубав. Ако дођете у нашу земљу, Ви ћете се лако уверити о истинитости овога што кажем, Али услед ове узајамне мржње и нетрпељивости којима се Аустрија. служи да би нас подјармила, а Угарска да би нас искористила, ми Хрваћани и Далматинци патимо силно, И зато је моја идеја, да се унесе љубав онамо где данас влада мржња, и наизменично поштовање онде где је данас угњетавање. Греба, тога ради, да ми Хрвати и Талијани, који живимо у сталноме додиру једни са другима, почнемо да се уједињујемо и зближујемо. „Ми смо Хрвати народ сељака, војника, и морнара. Можда то зависи и од расе; али је поуздано томе допринео наш географски положај, који је кључ целе наше историје. Предстража хришћанског света противу Турака, још од почетка борбе између крста и полумесеца, ми смо увек били у борби са Турцима. Баш нама, можда, Италија и Аустрија и дугују да су могле да уче и да стварају уметничка и књижевна дела, јер док су оне слободно радиле: училе, сликале, и певале, — ми смо бранили њихова добра, њихову културу, и њихов живот, од Турака. И није то пуст случај, да је половина наших предака. погинула од њихових бритких ђорда, Шта дакле да се ради 2 „Сваки народ има оно место на сунцу што му га је Бог одредио. Наш положај у свету није био један од најудобнијих. И зато је наш глас лош. Догађа се и с народима као и са људима; они на чија леђа падну најтеже задаће, ма биле оне и најкорисније по опште добро, на њих се често гледа с подозрењем. Али, што је још горе: ми смо сами допринели томе презирању, зато што смо слабо ценили своју властиту уметност, своју архитектуру, своје радње и планове, који су често ишли светом као турски, маџарски, јерменски, и т,д., док су уистину то наше радње створене маштом и напором нашег народа, наших сељака. Али, је ли ико икада код нас и помислио на то да узме у одбрану наше стварање и наша настојања 2...

342