Nova Evropa

„Оставимо, међутим, све ово на страну, па се повратимо на наш првобитни предмет. Којигод био разлог, чињеница је, да смо ми Словени у многоме и сасвим различни ол Талијана, и да су различне функције и радње којима се посвећујемо. Талијани који живе у нашој земљи, ти су већином трговци или занатлије. И они имају право што се посвећују занатима и трговини, Талијани! (), како им се дивим! Довољно је шест месеца обуке, па да од талијанског сељака постане лукав трговац или слободан интелектуалац, док нама за то требају три генерације! Нема ту шта да се рекне: нешто увек остане у крви од онога што су очеви чинили, Нека се један Талијан само ода на науке, од њега ће, као на дивно чудо, да постане дете старе културе, исто онако као што је за запуштени врт довољно врло мало рада па да донесе одличнога плода...

„Дакле, између Талијана и Хрвата не би морало бити никаква натецања, ниједног од оних расних антагонизама што проузрокују тешке несугласице и неповерење. Кад Талијани требају сељака, или војника, они траже Хрвата; кад Хрвати хоће да уче мислити и напрезати ум, они се задубу у талијанску литературу: Право говорећи, ми бисмо могли да прибегнемо и руској литератури, Хрватски или српски језик нису друго до руски дијалекти, и ми савршено разумемо Руса кад говори, Али, у суштини, руска књижевност не даје нам друго до романе; а ми тражимо и нешто друго, а несамо романе. Талијанска култура, и по самој својој садржини, боље пристаје за нас, Талијански језик чујемо говорити већ као дечаци, и лако га учимо. Ми можемо у њему да нађемо све што желимо, иако су наши укуси различни. Талијанска је књижевност и стварно од познатијих код нас. Дођите само у Загреб, или на Сушак, и видећете да се књиге Вашег оца и Вашег мужа готово исто тако читају као у Турину или у Милану. Али Талијани ништа не раде да нас одрже и још већма придобију у својој сфери рада. Нема, например, универзитета на јадранској обали Италије; а још је горе, да Талијани стално пишу и говоре противу нас.

„Ако Талијани наставе у овоме правцу; ако не успемо да се зближимо, да се схватимо, и. да направимо један јединствени фронт, ми ћемо за двадесет, за тридесет, за педесет година постати сви дефинитивно Немци. Они од нас који не уче талијанску литературу, уче немачку; и разуме се, као језик, немачки нам је исто толико лако научити као и талијански, а притом нам је он кориснији у односима са Бечом. Сем тога, Немци су код нас свуда подигли школе, језичне, агрикултурне, и сваке врсте школе, Они долазе са својим чистим кућицама, са својим плавим женама, са својим марљивим и способним професорима, — долазе као пријатељи да нас освоје, Уче нас пољоделству, трговини, шивању, доносе своје књиге, своје оби-

343