Nova Evropa

ме

|

Meby Савезницима." Па да бих основе целога. проблема приказао што концизније и живље, ја сам у то доба написао један кратак извод, на једном једином листу хартије, али сам уз то додао једну сасвим једноставну мапу Јадрана, са главним тачкама (коју сам касније објавио уз књижицу „Балкан, Италија, и Јадран). Онда сам, 26. априла, написао опет једно подуже писмо о овом предмету члану Владе о којем сам напред говорио, које сам писмо онда поново употребио за један кратак меморандум, а овај сам, као поверљив, доставио извесном броју виших чиновника, чланова Парламента, новинара, и других за које сам знао да се интересују за ствар или да имају утицаја. Ту сам, на основу својих обавештења у ономе часу, означио као земљиште обећано Италији: „Трентин, Трст, линију од Јулијских Алпа, Истру, Ријеку и околину, целу Далмацију од Зрмање до. Неретве, и све далматинске отоке“, па пошто сам углавном изложио веома озбиљне разлоге који говоре против оваког уступања, нагласио сам, да је у овим преговорима ангажована част Велике Британије и да — маколико да ће нам бити драго да Италија уђе у рат „да. ослободи своје сународнике испод туђинског ига“, и да ћемо је срдачно поздравити у то име, — нећемо је поздравити ако би покушала „да примени она начела племенске доминације и војничког отимања којима. се инспиришу немачки и маџарски виновници. овога рата". O 0 ја

14. априла, након још једног разговора у. Форењ-офису, саопштио сам професору Цвајићу у Посланству:мој утисак, да се „нешто дешава у погледу Талијанског Питања“, али да је право тежиште у Петрограду, и да. Супило нема право кад мисли да Велика Британија иде даље него Русија. Замолио сам га да пошље депешу Супилу, да „ако Русија стоји чврсто, и ми ћемо", и да, ако он може да придобије Руску Владу и руску штампу „за Југославију, опасност у Лондону није тако велика. И сутрадан сам писао Цвијићу, обавештавајући. га, да сам разговарао са Стилом, па да смо се сложили у том, „да је

"житно објављивање југословенског програма од животне

важности", те да га обоје молимо да што пре телеграфира Супилу у том смислу. „Ако може да састави кратак програм, и да га депешом саопшти Лондону (шифром), ми ћемо удесити да буде одмах објављен". Осим тога смо молили Цвијића, да пошље одмах и телеграм у Ниш, те да тражи да кажу Трумбићу колико је хитно потребно његово присуство у Лондону: „Молим Вас да пошљете овај брзојав у форми одговора од мене на његово писмо, али шифром". Напокон смо му још предложили, да се распита код Г. Веснића где се налази Др. Хинковић, јер нам је, ако би Супило. послао програм, требало његов пристанак да и он потпише. И то смо тражили телеграфски, будући да се „не сме пропустити ни један дан". У исто-време

388