Nova Evropa

послао сам телеграм Масарику, молећи га да дође у Лондон што пре може. Он нам је требао несамо ради Чеха већи а ради решавања Југословенског Питања. i _ IHiro ce:raue miraMne, Ty CMO MOpanH OHTH BeoMa OHNpe3HH, јер је у то одмакло доба рата била заведена политичка цензура "исто тако строга као и војна, па су уредници били необично страшљиви. Било је сасвим немогуће чинити онако како сам ја то чинио почевши од октобра 1916 са својим листом „Нова Европа“ — наиме, намерно уздржавајући се да дам на цензуру и један чланак пре него што га објавим, те ризикујући да се поведе истрага противу уредништва (што је бесумње и довело дотле да сам — на шест месеца по оснивању листа —, поглавито ради писања о стварима у вези са Солунским Фронтом, мобилисан, у року од 48 сати, у намери да се тиме изазове слом листа, док су, у ствари, моји последници наставили с истом политиком, па су постигли да се лист одржи и утврди, још пре него што је мени допуштено да опет на њему радим). Тако смо, ја |y свом писму „Times"-y, 23. априла, а сер Артур Еванс у свом још изразитијем чланку у „Мапсћезјег Сџагффап"-у, 13; маја, (уз уводник под насловом „Цена Италије"), могли тек да додирнемо праву истину под окриљем више-мање хипотетичких претпоставака. Притом, ми смо само знали да решење предстоји, али нисмо знали ви његову ближу садржину, а још мање да постоји читав израђен формални уговор. То се строго крило, — колико строго, нека потврди пример који ћу навести, а који је у вези са докинућем преписке између мене и оног члана: Владе о: чему сам напред говорио, На два месеца по склопљену Уговору, замолио сам га да ме прими, да бих му саопштио своје мишљење у погледу бугарске и румунске политике и нашег држања наспрам ових земаља и наспрам Грчке; па саму писму додао ову реченицу: „Кобне последице тајног уговора с Италијом већ су и сувише јасне, и док се ово не поправи, ситуација даље источно неће се моћи рашчистити“. Он ме није примио; и тек на годину дана касније сазнао сам од једног заједничког пријатеља, парламентарног секретара једног другог члана Владе, да је Господин Министар био неоично киван на мене што сам се усудио да тако нечасним чином оптужим Владу, као да би постојао неки тајни уговор с Италијом, и да су њиме „жртвоване простране словенске територије! Другим речима, један важан члан Владе, коме су ме или препоручили поглавито зато што је у личном пријатељству са сер Едвардом Грејом, није ни речцом обавештен о Уговору и његовој садржини. Дакле, несамо да ствар није изношена пред Парламенат, већ ни пред Владу!... _ Последње недеље месеца априла отишао је Стид у Марину где је 1. маја уложио код Делкасеа врло оштар протест „противу лудости коју су учиниле савезничке владе", истичући како

389