Nova Evropa

štedione u zadnjem razdoblju “dolazi do sjajnog: izražaja u iznosu njezina bladajničkog i "ukupnog prometa: dok je blađajnički promet u godini 1919 iznosio K 2,227 ,000.000.—, a ukupni promet preko. 17 milijarda kruna, iznosio-je, u godini 1925, blagajnički promet 40 milijarda 950 milijuna dinara, а ukupni promet preko 93 milijarda dinara, Tako se ovaj Zavod iz male štedionice podigao do. prvog privatno8 novčanog zavoda а Jugoslaviji, To je “ujedno леди! veliki zavod tu kojemu пе participira tudj inozemni kapital, te koji je svojim kreditima {u iznosu od okruglo jedne milijarde 400 milijuna dinara) nadmašio. 1925 га 100 milijuna А kredite Narodne Banke,

Dr. Н. Нојстав, |

ИЕ

| Каижевна | кроника.

a 1 па | Јеретици. у Цркви. о (Реко ни Николај Веламировећ) |

Црква је рано „утврдила. своје учење; и чим би се појавило какво учење са којим се већина у Цркви- не би сложила, Црква. је одмах. одређивала своје становиште и уносила га у догмате, а мишљење м-њине — као нетачно, и јеретичко одбацивала. и осуђивала. На тај су начин догмати постали израз коначно утврђеног мишљења црквене већине у најглавнијим питањима вере. Крајем | Петог. Века издат је декрет којим су "објављена сва дела прквених отаца која је Црква усвојила, а уједно и списак јеретичких списа над којима се изриче анатема. Касније, у доба Реформације, Католичка | Црква служи се индексом: све оне књиге у којима су изражена мишљења опречна. црквеном учењу, бележе се у индекс и забрањују да се читају. Каткад је ово прогањање јеретичког учења изазивало спаљивање књига у којима су се таква мишљења износила. Против самих јеретика борила се Црква најгрубљим средствима. До краја Шеснајстог Века служила се Римска Црква индексом у борби против Реформације; а од тог века води она борбу с помоћу индекса углавном против самих католика који су се удаљили од званичног учења. Међу писцима које је Католичка Црква осудила, и њихова дела забележила у индекс, поред Лутера, налазе се Декарт, · Кант, Конт, Ренан, Коперник и Галилеји. _ Макијавели, Бокачо и Аријост, Хајне, оба Диме, Балзак, | Флобер, и други. Ни Православна Црква није остајала _Равнад шна“ према. својим члановима који су дошли у "сукоб “ва њећим учењем: Случај са Толстојем, којега је руски. Свети

инод' искључио из Цркве, још је у живој успомени.. Сриска.

400