Nova Evropa

венског Одбора у Лондону, н о држању Посланства и Владе Србије према Југословенском Одбору.)

___Још одмах с почетка Рата настојао је Сан-Ђулијано, тада талијански премијер, да, ако би дошло до преговора између Италије и Антанте, ови преговори буду вођени не у Риму · већ у Лондону, где није било више амбасада Централних Сила, тде нема Ватикана, и где Форењ-офис не даје саопштења штампи. Марта 1915 обновио је Совино овај предлог. Њему се не може замерити што је пошто-пото тражио да ствар остане тајном, јер је сваког часа и најмања слутња о ономе што се ради могла ставити у покрет силе које би га скинуле са власти, или које би изазвале одлуку његових старих савезника да предузму какав оштар војни испад. Ради тога, маколико да је пео овај пазар био неправедан и погрешно срачунат, не смемо се данас тужити на то што је окруживан тајновитошћу; за осуду је његова садржина, не начин на који је до њега дошло,

Међутим, макако суревњиво да је чувана тајна, они од нас који су помно бдили над интересима малих народа налазили су ваздан индиректних доказа да се нешто кува. Први предлог поднео је Империјали, талијански посланик у Лондону, 11. марта 1915, А већ 15. марта исказао сам своју бојазан пред једним вишим чиновником Форењ-офиса, који ми, иако наравно непризнајући ништа, веома јасно рече, да је интервенција Италије, према уверењу званичних фактора, од животног интереса за Савезнике. Он ме је потсетио нато, да је Билов већ обећао Трентин, па да је почео да говори и о Трсту, разлажући да треба да будемо спремни да ће Италија веома скоро доћи к нама са немачком понудом, с питањем да ли ми можемо дати више, (Он ми, наравно, није рекао, да се то већ и догодило.) Према белешкама које сам тада правио, ја сам њему одговорио, да ако желимо уништити бритавски утицај и углед на Балкану треба само да обећамо Далмацију Италији — уступак на који никад ниједан Југословен не би пристао, нити би нам га опростио —, и да бих ја метнуо на коцку двадесет година свога живота ако би требало да докажем потребу да останемо чврсти у овом питању. Онда смо заједно испитивали на мапи шта би се све дало учинити, и он ми је означио тачке где ће Талијани, по његову мишљењу, бити најнепопустљивији, — и то, не на обалама Хрватског Приморја, већ на обали од Задра до Трогира. Тражење Сплита као да није, у оно доба, узимао баш тако озбиљно, по чему би се рекло да тада још није видео. био писане талијанске захтеве. Ја сам одговарао, да би се можда могло доћи до компромиса у Истри, али да га не може бити у Далмацији, и да би — у крајњем случају — могло доћи до разговора једино у погледу Лошиња и Цреса, ако се не би хтело покварити изглед за цели пазар. i | i

383