Nova Evropa

Супило је отишао из Петрограда љут на Сазонова, и уверен да је овај више крив за уступке Италији него државници на Западу. Документи који су сада приступачни, и који су пред нама, показују да је он у том погледу чинио криво руском Министру Иностраних Дела, и да је, баш супротно, једини озбиљан отпор противу претераних талијанских тражбина долазио од стране Русије, Само што је Сазонов биом сувише дипломат старе школе, прожман тајанственошћу и конвенцијоналношћу, а да се не опре навали једног неуглађена и импулзивна далматинског сељака; уосталом, он се је био _ обавезао чашћу својим савезницима да ће чувати тајну, која му је свакако била веома нелагодна уколико се тицала Србије. Али би било сасвим неправедно сматрати га индиферентним према општим словенским интересима, иако је и он, као толики други Руси на високим положајима, био необично лоше обавештен о мањим словенским народима и под утицајем верских предрасуда противу католичанства. На другој страни опет, нема сумње да су нањ, иако он то није признавао, силно утицали Супилови разлози и ентузијазам, па је, увиђајући да га је незнање завело да и сувише попусти, искрено примио к срцу прекор да занемарује словенску ствар, и настојао да поправи ситуацију, уколико је то још ишло, Он је очигледно био и сувише неупућен у развој и тежње југословенства, и сувише православно настројен, а да би постао поборником југословенског уједињења; али се он, иако не баш с одреБеним планом или замишљу, исто онако као и Цар, опирао да жртвује један словенски народ, — осећао је да се врши насиље над сродницима, па је уступао полако, корак по корак, пред жестоким притиском са Запада.

Треба још претрести веома важно питање, с колико су оправдања западни Савезници чинили оне уступке који се, с искључива становишта Југословена, могу назвати само неправеднима и до крајности претеранима. Главни разлог који су наводили Греј и Делкасе, да би сузбили отпор Сазонова, било је: улазак Италије у рат; и то, несамо по њихову мишљењу већ и по суду њихових војних и поморских саветодаваца, који су сви тврдили, да ће интервенција Италије бити од одлучна значаја за даљи ток Рата. Чему су се дакле ти саветодавци надали 72

Након Рата, фелдмаршал Боројевић је објавио извесна војна документа датирана од маја 1915, из којих произилази, · да је аустро-угарска Врховна Команда, сазнавши да предстоји улазак Италије у рат на противничкој страни, а нерасполажући довољном снагом да одбрани границу, смишљала да се повуче све до у суседство Љубљане и Загреба, у нади да би ту могла нагомилати доста трупа за проту-напад. Надвојвода Еуген је, према тим подацима, озбиљно расправљао са Теше-

16