Nova Evropa

рада без награде и славе, па да се победи у будућности, треба веровати!

- Укратко дакле: велико средиште не ваља данас, а можда и не може да ваља; па добро, — поднећемо то, нећемо уздисати ни пренемагати се, нећемо се молити ни преклињати, него ћемо засукати рукаве и обновити наше старе, мале, и топле домове, сакупити се око њих, њима дати ватре и полета, и тако обновити живот идеала, Јер за нас нема друге истине, до да је данашњи Београд и постао то што јесте, исто онако као што је био оно што је био пре, само вољом и само с помоћу свих нас данас старих, остављених, непознатих, и сиротних. Стари, идеални, предратни Београд, Мека и Bada свих нас Југословена, појео је и прогутао је све што смо ми у покрајини могли доброга, лепога, јакога, и племенитога да родимо. Без тога порода, без тих дошљака, без тих чета, без те браће наше, Београд би био и остао једна варош, у најбољем случају, слична данашњој Софији, Али и данас, без нас би Београд могао да прежива само прошлост, да се хвали туђим рухом, да троши и да харачи моралне заслуге и уштеђевину од пре; без нас може да назида још веће гомиле кућерина, и да поређа још дужи ред надлештава, да отвори још више каса и банака, да извикује и штампа још огромнију масу

плаћених и „неутралних“ новина, —- али ће поред свег тога остати, без нас и без деце наше, празан, зао, хладан, и пуст. Београд је наш, — то смо ми, и они ми смо једно, Да

га сачувамо и да га спасемо, да га обновимо и да га оснажимо, ми му данас окрећемо леђа и полазимо кући, Тамо код куће је велики историјски задатак и велика одлука, тамо је уточиште и заштита, тамо је тајна будућности и последњи и најачи отпор наше расе пред уништењем. Наш путоказ је јасан и другога правца нема. Само миран а одлучан покрет у томе правцу даће нам ону снагу коју требају људи кад хоће да савладају несрећу. Идући тако, ми имамо времена и ми се не бојимо ничега! — Контакт, међусобно помагање, заједничко иступање и веза свих обновљених покрајинских средишта, техника и организација првих поборника наших на терену самог Београда, индивидуалне варијације покрета у појединим покрајинама, нарочитости и особености детаљних планова и програма, акција без одлагања и акција на дистанцију и на дуже време, — све то, и још друго, решиће се само по себи. И ми понављамо наше фундаментално начело и кажемо; нека се сакупе, састану, и сложе за рад, све душевно сродне снаге појединих покрајина, и нека код своје куће подигну јака, светла, и топла огњишта поноса и свести, која ће одгојити нова поколења, те која ће освојити Београд и начинити од њега оно што треба да буде, нама свима и за нас све.

.

3