Nova Evropa

1) Да је уједињење свих Срба, Хрвата, и Словенаца у = једну државу једино могуће решење Југословенског Питања;

'2) Да ћемо ми срдачно поздравити уједињење Босне и Херцеговине, Далмације, Хрватске и Славоније, Истре и Корушке, које би задржале своје автономне установе, под српском народном династијом, а у оквиру једне јединствене федералне државе;

3) Да ће православна и католичка вера уживати потпуну једнакост у новој држави (са исто тако пуном слободом за Мухамедовце, Јевреје, и Протестанте), те да ми више не признајемо разлику између православног, католика, и муслиманина, између Србина, Хрвата, и Словенца, јер су за нас сви подједнако Југословени и само Југословени;

4) Да протестујемо најодлучније против уступања било којег делића југословенске територије било којој несловенској Сили, и да ћемо се томе одупрети свим средствима која нам стоје на расположењу;

5) Да смо за што ближе односе између ново образоване Југословенске Државе и Сила Тројног Споразума, чији се најживотнији интереси подударају с интересима Југосло-

"вена, који су главна брана германском продирању на Бли'"ском Истоку;

6) Да увиђамо потребу срдачних односа између Словена и Италије, те да се — у случају да бисмо постигли наше народно уједињење — обавезујемо дати пуну просветну и културну слободу талијанским мањинама на Јадрану и државну потпору њиховим школама и установама;

7) Да ће бити настојање нове државе, да живи у складу и добрим односима са свима својим суседима, те да ћемо стога бити за привредни споразум са Угарском и Чешком у погледу употребе Речке Луке.

Као демократи и представници једног демократског народа, ми се обраћамо Западном Свету с молбом да нас помогне у нашој борби за слободу.“

Има још један разлог што објављујем овај докуменат: зато што се из њега јасно види какво смо држање у погледу талијанско-југословенских односа имали ми који смо се најактивније залагали за југословенску ствар, Госпођа Паулова (у свом делу „Југословенски Одбор“, стр. 87) преценила је донекле „разлику у мишљењу“ између Стида, мене, и сер Артура Еванса, на једној страни, и самог Одбора на другој. Не треба ни да истичем, да смо се ми потпуно слагали с Одбором у погледу свих његових захтева, знајући да су његова обавештења о племенској раздеоби углавном тачна, Разлика у мишљењу тицала се је једино тактике. Ми смо добро знали, да