Nova Evropa

је сасвим беспредметно тражити пошто-пото Трст, где су у нацијоналном погледу захтеви талијански били оправданији, а где су у сваком случају одлучивали пре привредни обзири него нацијонални; ми смо знали да су — ма што се могло рећи о Далмацији — Трст и погодна стратегијска граница у Алпима yser sine qua поп за улазак Талијана у рат, а да услед тога мора доћи и до неког компромиса у Истри и у словеначким крајевима. Ми смо стога осећали, да би Југословени имали много јачи положај пред западним јавним мњењем кад би отворено признали право стање ствари, те тиме стекли основу за непосредно погађање с Италијом, позивајући се на мацинијевске традиције искрене сарадње Словена са Талијанима. Али смо у исто доба потпуно увиђали шта би све ризиковали југословенски прваци у емиграцији ако би објавили уступке које чине а које би им могле поткопати положај код куће, па смо прихватили њихове разлоге за одбијање, додуше са жаљењем, али као нешто што се у оним приликама није дало избећи, У исти мах смо им јасно казали, да не можемо потпомоћи њихове захтеве који су очигледно били неприхватљиви, јер бисмо на тај начин једино умањили изглед да наши земљаци обрате пажњу на оно што говоримо, недобијајући тиме ништа ни са које стране. Могло би се дакле рећи, да смо ми споразумно пристали нато да се разликујемо у мишљењу; али да би услед тога долазило до сукоба, о томе није било ни говора. Исто тако није претерано рећи, да никад за све време Рата није било у Енглеској озбиљна човека који би подупирао захтеве Југословена да им се да Трст и територија до Соче. |

утрадан по доласку чланова Одбора, утрошили смо све време око припремања манифеста, То вече, написао сам целу ствар на енглеском, пошто сам продискутовао са члановима "Одбора све појединости, те добио благослов Дра. Трумбића, тако да сам после поноћи пошао кући са готовим манифестом у свом шпагу. Рано изјутра идућега дана однео сам га у штампарију, навалио да се сложи што се пре може, и 13, маја објављен је у свим главним листовима, и достављен свим члановима оба Дома Парламента, као и многим другим политичарима и јавним радницима. Тако је програм југословенског уједињења постао познат надалеко и нашироко, а присуство хрватских и словеначких заступника са Јадранског Приморја у Лондону значило је очигледно да претерани талијански захтеви неће проћи олако и без озбиљне критике, Као што се после видело, имали смо пред собом свега недељу дана пре него што је Италија доиста ступила у рат, таман довољно времена да јавно мњење сазна за опстанак једног горућег и деликатног питања, које се није дало ућуткати никаквом тајном дипломатском интригом,