Nova Evropa

рачун. Кандарџев је био сам начелником свога Штаба. Други генерали препуштали су генералштабне послове пуковнипима и потпуковницима из трупе, који су им додељивани. Врло су честа била и трвења између немачких војних команданата и бугарских генерала, и то не баш ретко кривицом самих Немаца, који су стално истицали своје западњаштво. Бугарски су генерали имали поверења у умешност немачког командовања; али је, поред свега тога, долазило ипак, приликом саветовања, до тугаљивих спена. Свађе су биле врло честе. На свечаности у спомен ослобођења од турске владавине, Командант Армије, генерал Шулц, отворено је изразио незадовољство ради отпора који се чини према немачком раду. Сви су били споразумни да се стање у том погледу мора поправити.

У лето 1918, Немци су заузимали само још виша командантска места. Бојних јединица немачких готово није више било, јер их је Лудендорф требао за западно војиште. Остале су само техничке команде. Пред Солуном је стајала тешка немачка артиљерија са бугарском послугом. На концу, остало је тек неколико брдских топова са немачком послугом. Немци су били радио-телеграфисти, жељезничке трупе, сапери и одељења за полагање телеграфских водова, — речју, спољна веза војске. На целом фронту остала су само три батаљона немачке пешадије. [у и тамо дејствовала је по која аустроугарска батерија. Масу војске чинили су Бугари. Команданти дивизија, с изнимком једне једине, били су Бугари. Команданти већих јединица, и носиоци одговорности, били су готово искључиво Немци,

Бугарска артиљерија дејствовала је добро, уколико се тицало техничке паљбе; али, у примеви већих артиљеријских маса, није имала искуства. Особито знатан дефицит показали су артиљерци са Црнога Мора. Немачки инструкцијони официри радили су пуном паром. Бугари су учили са највећом вољом, Инструкцијони штаб генерала Рајтера надао се да ће убрзо створити нов дух, способнија за отпор, — добру војску способну да се супротстави непријатељу, — ако се само не буде морало дуго чекати на материјалну помоћ из Немачке, и ако војска остане подаље од политике, и од трзавица које су још с пролећа савиле биле себи гнездо у Софији.

Јуна 1918 свргнуто је у Софији Радославовљево Министарство, Радославову је, још пре Букурештанског Мира, обећао био цар Виљем, у поцдамском Новом Двору, да Добруџа мора припасти Бугарској, Иако је државни секретар Цимерман изјавио Да за то обећање нико не одговара, Радославов га је ипак разгласио. у домовини, па су преговори у Букурешту зна-

_ 50.