Nova Evropa

вољава у пуној мери потребама наше привреде, Остали закони, уколико су израђени, нису још узети у претрес, из једноставног разлога што је Народна Скупштина и оно мало времена што је била на окупу изгубила у расправљању разних тричарија. Закон о Привредном Савету, који би привредном свету омогућио да непосредно утиче на привредно законодавство, те који му је имао уједно наметнути и суодговорност за рад на развитку наше привреде, није ни у овој години изнесен пред Скупштину, иако је одржано о том питању неколико конференција и анкета; кад је готово све било спремно те, кад је изгледало да су се привредници сложили како ће поделити предвиђена места, Министарство Трговине потакнуло је питање његова финансирања, и тиме је ствар одложена за боља времена...

Закон о изједначењу пореза, који је за привреду, поименце | ону у пречанским крајевима, од капиталне важности, није још донесен. Бивши министар Стојадиновић, иако је три године држао портфељ Финансија, није износио пред Скупштину нацрт тога Закона, из једноставног разлога што је био противан сваком изједначавању порезних терета. Тек министар Перић изнео је основу пред Скупштину, те је изабран посебни одбор, који је коначно доспео да до конца године преради нацрт Закона, тако да данас више нема тешкоће да он буде узет у претрес у Скупштини. Ипак се бојимо да до изједначења пореза неће тако лако доћи: народни посланици из Србије боје се да гласају за један закон који носи нове терете; а осим тога, многи стоје на становишту, да након Кајмакчалана једино пречански крајеви треба да сносе порезне терете. Уосталом, само изједначење пореза могло би уследити и на тај начин, да се порезни систем који засада важи у Србији протегне на читаву државу. Али би онда непосредни порези знатно подбацили, а држави треба пара, и опет пара. У сваком случају, док не дође до изједначења пореза, привреда пречанских крајева имаће да сноси знатно веће порезне терете него привреда Србије, и то несамо апсолутно, с обзиром на свој јачи развитак, него и релативно.

С обзиром на кризу у којој се налази читава наша привреда, неискључујући ни пољопривреду, државни су приходи подбацили на целој линији. Несамо непосредни порези већи таксе и трошарине, те царински приходи, све је подбацило, тако да ће се од предвиђених државних прихода, у износу од 12.500 милијона динара, једва остварити 11 милијарди динара. Према томе и нови буџет, који је предвиђен са 11.690 милијона динара, није реалан, Уздајући се једино у чињеницу, да наша јавност мало води рачина о буџету и његову значењу, могло се је, при предлагању новог буџета, с извесним поносом констатовати, да је нови буџет за 800 милијона динара мањи од