Nova Evropa

напорима тај мртви капитал оживимо, и омогућимо да буде искоришћен за благостање и напредак овог приморја, којему се чини велика неправда кад га се стално хоће да прикаже сиромашним и пасивним. Сиромашно и пасивно било би ово приморје и онда кад би се у њему, мјесто наслага камена и тупине и боксита, налазиле саме наслаге сухога злата, — ако ми не бисмо знали и хтјели да то паметно употријебимо.

Развијена индустрија промета странаца могла би за наше приморје да буде заиста златни мајдан, извор благостања и напретка за наше приморско пучанство; али, дабогме, само онда ако у ту индустрију уложимо потребне капитале и потребну увиђавност и добру вољу.

Што је довде речено за наше приморје уопће, вриједи нарочито и посебно за Сплит, који је већ данас, услијед свог природног положаја и побољшаних веза са копном и по мору, постао — према статистици посљедњих година — најаче транзитно стјециште странаца у сезони, Од можда тридесет-четрдесет година наовамо није се у Сплиту подигао ниједан нов већи хотел; а оно што постоји, иако је у задње доба нешто проширено и реновирано, једва би достајало за нормалан домаћи промет, Задње двије године прошло је, напримјер, кроз оно неколико чедних сплитских хотела преко 60.000 гостију, од којих преко 12.000 из иноземства, и многи се, наравно, нису могли да задрже дуже зато што нису имали гдје да се пристојно и удобно смјесте.

Питање градње новог великог хотела у Сплиту је додуше „на добром путу“; али од тога немају још ништа ни странци а ни домаће пучанство. Ако се то питање у најскорије вријеме ефективно не ријеши, могли бисмо да изгубимо и оно интереса страног свијета што је досада постигнуто. У овом случају има држава да покаже колико јој је стало до нашега приморја. Ради се наиме о једном земљишту које је власништво државе, на којем је за француске владавине била саграђена коњушница, а које данас служи за тамнице. Финансирање за градњу хотела је осигурано, — ако се то државно земљиште, које долази у обзир а које се налази на најљепшем положају у луци, добије за ту сврху. Опћина је склона да допринесе свој удио, и сад читава ствар зависи једино од тога са колико ће је увиђавности и добре воље одговорни државни фактори прихватити и подупријети.

Тек када се буде могло странцима пружити потребни комфор и љети и зими, питање промета странаца биће постављено на здраву основицу и развијаће се само од себе, јер по својој клими и по осталим природним предувјетима наше приморје нимало не заостаје за најљепшим крајевима Француске и Талијанске Ривијере. Понављамо, међутим, да и поред све оне

126