Nova Evropa

посјед хотелске зграде (а тај је случај код већег дијела наших највећих хотела), па хотел води какав чиновник — „директор“, са гломазним и скупим управним апаратом, без ичјег личног интересовања за све оне ситнице које управо и значе основу за морални и финансијски успјех овакова подузећа, онда је јасно да такав хотел, и такво подузеће, не може да напредује — ни код нас, као што не би напредовало ни у Швајцарској, ни на Француској или Талијанској Ривијери. Само добри, стручни, и искусни хотелијери могу да подигну хотелијерство; наравно, ако им се у том иде на руку, у првом реду од стране интересованих опћина, па од државе, и читаве јавности, Као примјер цитираћемо овдје стару, искусну Аустрију. У низу акција које су, непосредно прије Рата, подузете у циљу дизања промета странаца у Далмацији, на првом мјесту било је питање подизања великих хотела. Управо су грандијозне биле те основе: такозвана „Харахова акција" имала је већ потпуно израђене пројекте и трошковнике, и осигуране финансије, за читав низ великих прворазредних хотела дуж читавог далматинског приморја, — од Раба, па кроз Каштела и Сплит, уз Макарску и Хвар, све доле до Зеленике и Будве. За градњу огромног купалишног хотела „Империјала" на Рабу (на великом комплексу Старе Бискупије, које је у ту сврху било већи набављено), напримјер, било је предвиђено да се утроши око 3.000,000.— златних круна, па је основано акцијско друштво које је погодило градњу тог хотела са „Кгапизсће Baugesellвећа“, и том акцијском друштву држава је била осигурала у првом реду субвенцију од 500.000 круна, а осим тога му је додијељен бескаматни зајам на десет година у износу од 2.000,000.— златних круна, тако да су акцијонари имали да упишу само још 500.000.— круна, да би подигли огроман хотел са 240 соба и купалиште са преко 300 кабина. Вриједност од 3.000,000 предратних круна данас би одговарала капиталу од неких 30 милијона динара.

Ми, наравно, добро знамо да има много хитнијих и пречих потреба него што је улагање милијона у градњу приватних хотела, — али једно ипак можемо и морамо да очекујемо од стране наше државе и од стране наших опћина, а то је, дау интересу земље, и у интересу опће привреде на нашем приморју, не гледају на нашу младу и неразвијену хотелску индустрију само као на објект за утјеривање сваковрсних пореза и намета, него да јој са што већом сусретљивошћу олакшавају терете и омогуће просперитет, те тиме даду потицаја и домаћем и страном капиталу да узме учешћа у тој индустрији, од које готово искључиво зависи наш промет странаца. Пред нама су огромни капитали који још неискоришћени и мртви леже у љепотама наше јадранске обале, у топлини нашег јужног сунца и ведрини неба и мора; на нама је, да радоми

125