Nova Evropa

biti ljubaznije, i ja sam ubrzo videla da imamo posla sa čovekom od vaspitanja i vrednosti, Govorio je šest jezika {ali ne i endleski); a njedova kancelarija, kamo nas je poveo, ličila je više na sobu za rad u kakvom engleskom koledžu neSšo na staničnu postaju, Budući da smo imali da prespavamo u Sisku, da bismo se obavestili o samome mestu, skinuo je sa svoje police jednu knjigu i dao nam je na čitanje, a sam nam je objasnio poreklo staroga drada Siska i kako danas stoji sa njegovim stanovništvom i njedovom industrijom, Napokon nam je našao i sobu u jednom prilično dobrom hotelu, u kojem smo pili najbolju belu kavu u čitavoj Juđoslaviji,.. Sutradan, pošto smo dobili izgubljene stvari, seli smo opet u voz i nastavili put za Beograd,

Današnji Beograd moglo bi se nazvati gradom novih kuća i strahovite kaldrme, Prvi podled na Beograd ostavlja dubok utisak: položaj je da ne može biti lepši Ali kad udjete u njeda, taj se utisak polako gubi, dok točkovi vaših kola nailaze na kamenje ili propadaju u jame da sve odskačete sa sedišta; a pred vašim zadivljenim očima iskrsavaju kuće, vrlo niske i već naherene od starosti, i odmah do njih vrlo visoke i sasvim nove. Urodjenici koji su me vodili po varoši, rekli bi ponekad: »Evo ovo je jedna stara kuća«; na moje pitanje: »Koliko stara?« došao bi odgovor: »Pa biće sto godinš«, Da čudna li odgovora u varoši koju su još Kelti osnovali! Ali, postavljen strategdijski na ušću Save i Dunava, Beograd je bio pozorištem stalnih opsadiš i navala kroz vekove, pa je odista pravo čudo da ima u njemu i kuća koje su ostale na svome mestu za čitavih sto godina. Jedino stara turska tvrdjava, iz Које au topovima dadjali same stanovnike grada, još šezdesetih godin4 prošloga stoleća, dovori o pravoj starini. Danas, drozničava težnja da se od Beograda načini velika varoš, kakvih ima toliko na Zapadu, ugušila je u klici mođućnost da se karakteristično razviju oni stošodišnji ostaci koji se još tu i tamo mošu videti, Naročito me je interesovala jedna taka stogodišnja zdrada: ma dva kata, sa nekih osam soba, i sa 6odinom postanja 1808; jedan natpis ma njoj kaže, da je tu Dositej Obradović otvorio prvu Veliku Školu u Srbiji, zametak današnješa beogradskogs Univerziteta. To je bilo jedan od prvih praktičnih rezultata Karadjordieve Bune od 1804, i ujedno početak čudestveno8 preporoda Srbije, koja danas — u oslobodjenoj i ujedinjenoj Judoslaviji — ima već tri univerziteta i ne znam koliko velikih škola! ,.,

Teško da će ikad Bedeker moći opisati i ukazati na srednjevekovne lepote Beograda; ali će moći skrenuti pažnju ma razloge njihove otsutnosti, i rečito zabeležiti dirljive napore jednoga naroda koji osvaja sebi svoje mesto na suncu nasuprot . nedaćama i vremenu, Tako da putnici i posetioci osete, kako

140