Nova Evropa

Пова Европа

Књига ХУ, Број 5: " 26. фебруара, 1927

Kulturno šarenilo Jugoslavije,

Problem socijalno-ekonomshi je, uglavnom, etatistički i centralistički, Traži se što veća masa da se u njoj što sigurnije i Što jače provedu podjednako dobre i potrebne mere, Integralna jednakost može danas uopšte da postoji jedino na socijalno-ekonomskom polju, Jedinstvo i ujedinjenje znači dakle jednakost prava па najpogodnije uslove života, Radi socijalno ekonomskih reforama, radi njihova što jačeg i što boljeg. sprovodjenja, da-tako kažemo radi njihova maksimalizma; — zato je- trebalo naše ujedinjenje u prvom redu, A slobodno je moralo biti zato, da se neposredno i bez prekupaca pruži najširoj masi mogućnost mirnog i zadovoljnog8 opstanka i razvitka, U stvari; tu ne mora da bude nikakve speciličnosti ni slovenske ni jugoslovemske, jer se ceo wsoćijalno-ekonomski prožres ima da protegne na sve gradjane ove države, dakle i na Мечјоуепе. Tek jedna nijansa: može biti naročita, ukoliko se u ogrommoj većini radi o Slovenima i o Jugoslovenima, — jedna nijansa koja je tačno odredjena osobitošću većine elementa, njegovih prilika spolja i iznutra, Jedinstvo 1 ujedinjenje u što. veći broj, u što veću :državu, može da bude jedino opravdano i obrazloženo težnjom, da se u što većem broju, u što većoj državi, urede i poprave socijalno-ekonomske prilike onako Како ти to najbolje umemo i možemo, 0 jE 0 | : 2 Zapitaće, možda, kofod: zašto onda govorimo o Jugošlovemstvu? — Zato što na putu velikog izjednačenja do čovečamstva tražimo naše znakove, koji će da nam svetle i da nas vode, tražimo posredništvo i prelaz, Mi ideali vrhovno mišljenje hoćemo da kujemo sami, Prelaz nam treba da predjemo, ne da še zadržavamo, Posredništvo nam Феђа Фа: ојакбато ргоmenu, i da na dranjoi ne plaćamo lihvu. Sem toga, na početku našeg zajedničkog zbivanja bio je preko potreban, nasuproi fasapnim snagama, ma 1 једап пипипајап атајбат, једпд konjunktivalno ЧЕтуо, једпо lepljivo sredstvo, nešto Što drži Zajedno, čak možda jedna iluzija, ili san, jedam psihički momemnat, jedno stanje osećanja koje je zajedničko, — jedno: vero-

129