Nova Evropa

Мапарску, и данас се сматра члановима Краљевскога Дома: ниједан од њих није отишао ни у глумце или плесаче, ни у трговце. Чак им гарда чува стражу пред вратима!... Додуше, не може се рећи да се данашњи маџарски властодршци држе Гамбетина начела; „Тоијошт5 у репзег. јатајз еп раџег": о њиховим тежњама говори из дана у дан цела штампа, несамо владина већ и опозицијона. Само још није дошао згодан тренутак за повратак династије.

Покушај рестаурације Карла [ТУ доживео је фијаско, јер је изазвао узбуну код суседа; а и јер он сам није био човек јаке марке, који би за остварење својих тежња и својега права ставио на коцку главу и ризиковао грађански рат. Повукао се је, и своје дане завршио на Мадејри, Сад је најпозванији, по Уставу и Прагматичкој Санкцији, његов син Отон да га наследи. То и захтевају најдоследнији легитимисти; док је један њихов део опет за избор новога краља, а кандидат им је надвојвода Албрехт, који већ одавна живи у Мапарској и спрема себи терен. Он има преимућство, да је старији, и зрелији, да је овде живео, упознао језик, земљу и народ, да би брже могао засновати своју династију, те и са своје стране допринети остварењу идеје реванша и рестаурапије „интегритета“, Отон живи у иностранству, премлад је, иако би га и тако премлада могли затећи погодни моменти који се у сто година не враћају два пута... С тим су у вези гласови који су недавна продрли у штампу: о путу грофа Бетлена у Италију ради преговора, међу осталим, и о проглашењу Албрехта краљем и о његову венчању. Влада се међутим ограђује, и тврди да ће бити разговора једино о маџарском приступу на море,и о Реци као маџарској луци, Биће, наравно, говора и о тому. Али о којечему другому такође, што засад неће бити проглашено итђ, еф огђћ!. Али зашто је баш изабрао Италију27... –

Политик: Италије свију режима. било је и остаје: експанзија на Балкан, у Малу Азију, у Африку; дакле и „Оталб пасћ Озфеп" део је њена програма. А према Истоку су јој на путу, као и ранијему германскому блоку, Југословени, који су имали срећу да ипак једном остваре заједничку државу, мако су њихове владе од почетка до данас чиниле све могуће да ту заједницу ослабе и расклимају. Црногорци у Италији, корушки плебисцит, бугарске комите, арнаутске банде, Рапало и цела библијотека накнадних уговора и конвенција. недавни уговор о протекторату над Албанијом (с војном линијом на југословенско-арнаутској граници) — све су то само „Мотепфдег" једнога те истога филма који су састављали разни режисери: Орландо, Нити, Ђолити, Факта, Мусолини; али, уколико се тиче нас, увек по истом основном плану, Долазак фашиста на власт није довео до рата, ни до прекида односа с нама,

145