Nova Evropa

се оружање врши сад као што ће се вршити и после; резултат је више моралнога значаја, и питање престижа за Маџарску.

Финансијска контрола је докинута, након што су маџарске финансије доведене у ред и буџет у равнотежу с новчаном помоћу Друштва Народа и прегнућем одговорних органа. Мапарска је валута стабилизована пре више од две године; истина на ниској бази, али знатнијих курсовних осцилација није било, Након Аустрије и Немачке, завела је и Маџарска, од 1. јануара 1926, златну валуту, која је о новој години 1927 ступила и фактично у оптицај. И тако је она данас једна од ретких земаља у Европи са златном валутом: држава која, је изгубила рат, доживела комунистички режим и бели терор, изгубила већи део својега подручја, — док се државе победнице —- изузев Англосаксонце — или муче у страшним финансијским кризама или једва одржавају своју валуту далеко испод паритета. Маџарска данас има кредита у иностранству. Али ваља признати да га и заслужује: не дешава се да Др-

жава не испуњава обавезе према својим лиферантима, не.

покушава да своје обавезе изигра и да их учини илузорнима, не дозвољава чак ни да приватна подузећа својом несолидношћу упропасте кредит читаве земље; дешава се чак, да Држава чини притисак на новчане институте, и да тому сама новчано доприноси да страни веровници не изгубе своје капитале а Маџарска поверење које ужива (случај консерна Викторије). Не чује се за велике афере, које у неким земљама дисквалификују министре и политичаре, за крађе и упропашћивање државне имовине. Времена су и овде тешка, скупоћа велика, и кризе трговаца и предузећа нису реткост. Али све то доприноси стабилизацији и нормализацији, прилагођивању свега данашњему подручју и данашњим потребама умањене Маџарске,

Маџарска. индустрија сконцентрисана је, колико је то било могуће, у главном граду, и у његовој најближој околици, и ради већином у мањем опсегу него пре Рата. За време и после Рата, многе су творнице обрнуте у творнице других артикала него што су их раније израђивале, будући да су налазишта сировина потпала, добрим делом, за време Рата инвазији а после Рата другим државама, те индустрија ради за подручје много мање од пре-тријанонскога. Ради, истина, и за извоз; али овај није досада могао још да надокнади потрош“ њу изгубљених територија. Ипак, индустрија се стално диже, и њен капацитет расте, Пољопривреда је, напротив, с новим крајевима изгубила своје главне житнице, и маџарски су млинови запали у тешку кризу. Данас се већ жито увози, и овде прерађује, и Влада настоји да што више надокнади изгубљено, да се земљишта што више и што рацијоналније обделавају, да се стока што боље узгаја, несамо ради домаће потребе већ и за извоз.

147