Nova Evropa

(О пропасти западно-европске културе.

(Берђајев и Здјеховски.)

__ Словенски дух је у противности с германским духом. Германство је створило снажну културу, савршену организацију социјалног живота; али — каже Берђајев — „примање те културе спречава словенску расу у реализацији њених надкултурних, апокалиптичких, задатака“. Те задатке Словенства наслућује, антиципира, такозвани максимализам руске душе: све или ништа. „Ниједан руски песник не може да престане на култу чисте лепоте, ниједан руски научењак не зауставља се на култу чисте науке, — Рус тражи ни више ни мање него потпун преображај света и ослобођење живота. То је расна карактеристика, и за ту се карактеристику везује све што је уистину велико и оригинално у руској култури,“ Није дакле никаково чудо да је руска душа, дошавши у додир са страшном збиљом, прешла или у бесплодно сањарење или — што је горе — у беснило деструктивних ексцеса и нихилизма. Рус Берђајев и Пољак Здјеховски (2 алесћом5кт) проучавали су словенску психу, па су у својим делима формулисали и они једно одређено гледиште према општем покличу: криза западно-европске културе. Наговештењима и пророчанствима Шенглера, Кајзерлинга, Ферера, Випера, Пољака Знањецког, и других, придружио се знаменити руски хисторијозоф Никола Берђајев поглавито својим последњим делом, које садржи три скице: „Нови Средњи Век", „Размишљања о Руској Револуцији“, и „Демокрација, социјализам, и теокрација“. Он је у тој својој књизи изнео живу песимистички обојену илустрацију данашњице, потврђујући многе бојазни данашњег човека, да савремена криза није само пролазно и после ратова и револуција схватљиво падање културног нивоа, него почетак умирања данашње цивилизације уопште, Тако се сада већ може утврдити, да у том прорицању постоји једнодушност људи различитих раса, па често и супротних интелектуалних типова.

Берђајев је изишао на глас као одличан познавалац руске душе својим делом „Душа Русије" (Москва, 1915), Жеља за Божјим Градом, чежња и ишчекивање да Небо сиђе на земљу, жеђ за општим спасењем и општом срећом, речју: апокалиптичко психичко расположење, твори — према мишљењу Николе Берђајева — карактеристичну ознаку руске и словенске душе. Манифестације тог расположења јавиле су сем јављају се у делима одличних руских писаца и мислилаца. Затим, у напред споменутим својим скицама, Берђајев резонује овако: досадашња култура умире; настаје нова епоха, — нов Средњи Век. Ми данас проживљујемо сутон историјског

170